МИНИСТРУ ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАТИЧКО ДРУШТВО
Госпођи Јасни Матић
Предмет: захтев за спровођење члана 10 новог Устава Србије и захтев за употребу српског језика и ћириличког писма при спровођењу Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006)
Удружење за заштиту ћирилице српског језика “ЋИРИЛИЦА” основано је на Оснивачкој скупштини одржаној 15.02.2001. а регистровано у складу са члановима 6 и 10 Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају на територији СФРЈ (Службени лист СФРЈ бр. 42/90, 24/94, 28/96 и 73/2000).
Од оснивања до данас „Ћирилица“ је улагала огромне напоре за спасавање српског писма од потпуног нестајања. Активности су усмераване у више праваца. „Ћирилица“ је деловала према представницима власти, затим према јавности (преко средстава јавног обавештавања и путем организовања разних скупова, културних похода за ћирилицу), припремала је стручне материјале, проспекте, водила кореспонденцију ради обезбеђивања утицаја на државне службе, државнике, политичаре, стручњаке, бавила се издавачком делатношћу, организовала научностручне скупове.
Управа и чланови „Ћирилице“ објавили су на стотине чланака у штампи, учествовали су у више телевизијских и радио-емисија.
Од 12. фебруара 2005. при Удружењу постоји Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
На 4. редовној годишњој седници Скупштине Удружења "ЋИРИЛИЦА" одржаној 12. фебруара 2005. усвојена је „Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику“ (докуменат дајемо у прилогу) и задужени Извршни одбор, Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице и сви чланови „Ћирилице“ да се у свом будућем раду залажу за остварење свих циљева и задатака наведених у том документу.
Коначно вољом народа исказаном на референдуму крајем 2006. донет је нови Устав Србије којим је укинуто „двоазбучје“ у српском језику наметнуто Србима комунистичком идеологијом. После више од пола века потискивања ћирилица је поново једино српско писмо – како је утврђено у члану 10. новог Устава Србије.
Из наведеног разлога проглашњење новог Устава Србије 8. новембра 2006. године сматрамо за најважнији дан за „Ћирилицу“ од њеног оснивања а сигурни смо и један од најважнијих дана у новијој историји српског језика и писма.
Овај дан представља прави почетак раскида са комунистичком прошлошћу и „ослобођење“ ћирилице од окупације хрватске латинице.
Сматрамо да су за то заслужни сви они који су претходних неколико година водили велику битку у јавности за „васкрс српске ћирилице“ а међу њима сигурно значајно место заузима и Удружење „Ћирилица“.
Удружење "ЋИРИЛИЦА" одржало је ванредну седницу Скупштине 30. јуна 2007. године на којој је усвојен План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије (документ дајемо у прилогу) и за његову реализацију задужени су Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
Стратешки је српски национални интерес што хитније враћање свом ћириличком једноазбучју у српском језику пре уласка у Европску унију где ћемо представљати тек 2-3% становништва. Ако се што пре не вратимо своме писму, ући ћемо у породицу европских народа с позајмљеним или узурпираним (присвојеним) латиничким саставом који су Хрвати 1992. године заштитили региструјући га у међународним институцијама с хрватским језиком, због чега се од тада све што се објави на српском језику с хрватским писмом књижи као хрватска културна баштина.
Сматрамо да наведена уставна одредба представља почетак повратка ћирилице међу Србе и тиме поновно успостављање прекинуте стожерне вертикале српског духовног, културног и историјског идентитета.
Такође сматрамо да она пружа Србији као матичној држави свеукупног српског народа могућност стварања једне духовне хоризонталне равни – „ћириличног простора“ који би се простирао и на подручја суседних држава у којима у значајном броју живе Срби. На тај начин јасно би се разграничио српски културни простор у односу на хрватски и политичком вољом великих сила новоуспостављени бошњачки.
Убрзани развој информационих технологија омогућава да се ћириличко писмо у складу са чланом 10. новог Устава примени као српски језички стандард приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006) што би подразумевало „локализацију Винодуса“ и других софтвера на ћирилици, стандардизовање ћириличких фонтова, стандардизовање ћириличко-енглеске тастатуре за рачунаре и друго...
Савет Европе као и остале Европске институције су прихватиле разноликост писама народа Европе па је тако Бугарска по уласку у ЕУ остварила право да у тим институцијама користи своју ћирилицу које право од раније има и Грчка.
Према законској регулативи министарство за телекомуникације и информатичко друштво обавља послове државне управе у области телекомуникација и информатичког друштва који се односе на: поштански и телекомуникациони саобраћај међународни телекомуникациони и поштански саобраћај; уређење и безбедност техничко-технолошког система телекомуникационог и поштанског саобраћаја; инспекцијски надзор; стратегију развоја телекомуникационог и поштанског саобраћаја; издавање употребне дозволе за телекомуникационе објекте и инфраструктуру; организовање финансијске и техничке контроле; међународне послове у области поштанског саобраћаја и телекомуникација; мере за подстицање истраживања и развоја у области поштанског саобраћаја и телекомуникација; утврђивање предлога плана намене радио фреквенцијских опсега и доношење плана расподеле радио фреквенција; одлучивање о броју и роковима, односно периоду на који се издаје лиценца за јавне телекомуникационе мреже, односно за услуге за које се може издати ограничен број дозвола, као и о минималним условима за издавање тих дозвола; утврђивање листе основних услуга (универзални сервис) које треба да пруже оператори јавних фиксних телекомуникационих мрежа; мере ради спречавања унакрсног власништва или других облика повезивања између телекомуникационих оператера да би се забранило и спречило стварање доминантног положаја и обезбедила слободна конкуренција; утврђивање политике и стратегије изградње информационог друштва; припрему закона, других прописа, стандарда и мера у области електронског пословања; примену информатике и интернета; пружање информационих услуга; развој и унапређење академске рачунарске мреже; координацију у изради стратешко-развојних докумената на нивоу Републике Србије; развој и функционисање информационе инфраструктуре, као и друге послове одређене законом.
У вршењу своје надлежности министарство је одговорно Влади и Скупштини Србије. Оно учествује у изради буџета и у извршењу буџета у делу своје надлежности.
У складу са изнетим подносимо Вам овај захтев да у свим пословима државне управе из Ваше надлежности спровдете одредбе члана 10. став 1. новог Устава Србије који се примењује од 8. новембра 2006. године.
Такође захтевамо да одредбу члана 10. став 1. новог Устава да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо примените приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006).
Очекујући да ћете обезбедити да се у свим пословима државне управе из Ваше надлежности у службеној употреби користи српски језик и ћириличко писмо бићемо слободни да Вам предложимо да ради спровођења одредбе члана 10. став 1. новог Устава Србије:
- ускладите сву законску и подзаконску регулативу из области за које сте надлежни са чланом 10 Устава Србије, разуме се ако то до сада нисте урадили
- извршите анализу коришћења српског језика и ћириличког писма у свим пословима државне управе из Ваше надлежности
- донесете посебан план за спровођење одредбе члана 10. новог Устава Србије и у буџету за наредну годину обезбедите за то потребна средства
С поштовањем.
У Новом Саду,
Председник Извршног одбора «Ћирилице»
Драгољуб Збиљић
Прилози:
1. Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику.
2. План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије.
