Извештај са обиласка гробова знаменитих Срба Обилазак гробова и парастос знаменитим Србима
Редакција магазина Геополитика и Удружење грађана „Цер за неговање православних и националних вредности“ у суботу, 19. новембра 2011, организовали су обилазак гробова знаменитих Срба који су сахрањени на Новом гробљу у Београду. На гробовима знаменитих Срба, тог хладног и магловитог новембарског дана, су запаљене свеће и положено је цвеће. Протојереј-ставрофор Радомир Поповић и протојерер Александар Средојевић прелили су гробове уз молитвено помињање имена за упокојење душа знаменитих Срба и чланова њихових породица чија су имена записана на споменицима. На спомен-костурници погинулим руским војницима из Првог светског рата делегација Друштва српских домаћина и Геополитике је положила венце. Окупљени грађани и поштоваоци су претходно, поред српских великана, посетили и гроб дипломате царске Русије у Србији, Николаја Хартвига.
На спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата одслужен је парастос свим Србима који су сахрањени на овом гробљу, као и свима онима који су положили живот за „веру и Отечество“. Парастос су служили протојереји-ставрофори Петар Лукић, Радомир Поповић и Александар Средојевић. Запослени у Геполитици су положили венац и на споменик погинулим српским војницима. Потом је одржан пригодан програм. Хор Првог београдског певачког друштва отпевао је химну „Боже правде“ и песму „Тамо далеко“, коју су, заједно са хором, певали сви учесници овог узвишеног и емотивног скупа. Глумац Дејан Цицмиловић је одрецитовао „Плаву гробницу“ Милутина Бојића и песму „Порекло“ Десанке Максимовић, а веома надухнуту беседу одржао је и отац Александар Средојевић. О значају и смислу ове духовне акције говорио је, у име организатора, Слободан Ерић, главни и одговорни уредник магазина Геополитика. Преносимо излагање Слободана Ерића:
Браћо и сестре, драги пријатељи,
Желим да Вас у име организатора, магазина Геополитика и Удружења грађана „Цер“, све поздравим и да Вам се свима захвалим што сте дошли да обиђете гробове знаменитих Срба и што сте тиме својим присуством показали да поштујете мисију и дело наших славних предака. Желим да се захвалим свештеницима митрополије београдско-карловачке, који су служили помен, хору Првог београдског певачког друштва из Саборне цркве, Јавном предузећу Београдска гробља, мојим сарадницима из Геополитике и „Цера“, као и свима онима који су на било који начин помогли и допринели одржавању овог меморијалног скупа.
Браћо и сестре, окупили смо се да се најпре, и што је најважније, помолимо за покој душа наших предака, али и да им изразимо захвалност за све оно што су учинили за српски народ и државу. На овом гробљу сахрањен је највећи део знаменитих Срба, који су чинили државну, политичку, војну и културну елиту у Србији 19 и 20. века. Наравно, овом приликом ми се захваљујемо не само знаменитим, односно познатим Србима, него и обичним анонимним државним чиновницима, свештеницима, војницима, сељацима, трговцима и занатлијама, који су својим поштеним радом и трудом допринели изградњи ове наше народне грађевине, коју ми зовемо Србија, а чија добра дела, ако ми не познајемо, зна сигурно Бог.
Кренули смо у обилазак од гроба Илије Гарашанина, творца нашег Начертанија − првог српског националног програма. Запалили смо свеће и положили руже на гробове најпре витеза са Мојковца, сердар Јанка Вукотића, па на споменик једног од највећих српских политичара, Николе Пашића, затим на спомен-знамење великог српског народног трибуна и књижевника, Петра Кочића, потом на споменик војводе Живојина Мишића, великог српског војсковође чија се стратегија и данас проучава на многим војним академијама у свету, па до великог народног добротвора Илије Коларца, затим чувеног, по томе како је ценио и рационално користио сваки државни динар, српског министра финансија Лазара Пачуа, великог позоришног писца и патриоте Бранимира Нушића, великог композитора Стевана Мокрањца, и других... Сећамо се и наших савременика који почивају на овом гробљу, у Алеји великана, угледних јавних радника, академика, научника, књижевника, композитора, сликара, песника, вајара, спортиста; од академика Јована Рашковића, Иве Андрића, Мире Алечковић, Бате Стојковића, Милића од Мачве, Александра Поповића, Стеве Жигона, Новице Петковића, Рајка Жижића, Борке Вучић, Петра Џаџића, Моме Капора, па све до недавно преминулог великог српског глумца Петра Краља, и многи других знаменитих Срба чији су животи, сваког понаособ, били претворени у једно грандиозно дело. Кад кажемо знаменити Срби, мислимо, наравно, и на све знамените Српкиње; рецимо, на једну од њих која је сахрањена на овом гробљу, на сликарку Надежду Петровић, код које не знамо шта је више и веће − Надеждина естетика или Надеждина етика; истина је да је она истовремено била и велики уметник и велика жена: умрла је као добровољна болничарка у рату, лечећи друге.
Наши знаменити Срби су изграђивали, бранили, али и на најбољи могући начин представљали наш народ и нашу државу у свету. Они су својим радом, научним, уметничким и другим делима били најбољи амбасадори Србије у свету.
Знаменити Срби и Српкиње представљају велику инспирацију за данашње генерације. Њихово дело представља велики стваралачки и патриотски подстрек за све нас, и у том смислу ово није само меморијални скуп. Овај својеврсни дијалог са прошлошћу који ми данас водимо на отвореном треба да нас кроз пример предака мотивише и да дȃ нову енергију и подстицај једном, у доброј мери, исцрпљеном и уморном поколењу.
Ми смо се данас обиласком спомен-костурнице руским војницима из Првог светског рата сетили и наших пријатеља и ратних савезника, братског руског народа, чију помоћ, као и помоћ других пријатеља из света, никада не смемо да заборавимо.
Браћо и сестре, Србија је била вековима једно велико градилиште и борилиште. Требало је земљу изградити, и то што је изграђено одбранити; зној и крв су уграђени у темеље ове државе – и то би требало да знају сви − и пријатељи и непријатељи ове земље.
Никад не смемо заборавити, од Првог српског устанка па надаље, са колико се жртава, труда и муке и дипломатских напора изграђивала српска држава. Никад не смемо заборавити да нас гледају храбре и уснуле српске чете војника, чије су кости остале на Кајмакчалану и српским војничким гробљима. Никад не смемо заборавити да су на Куманову и Брегалници, Церу и Колубари, погинули младићи који су били тек на прагу живота, који нису стигли да у свом животу загрле девојку.
Не заборавимо, као што Свети владика Николај каже, да ова држава није само наша, већ и оних који су у ратовима животе положили за њу. „Ова држава је и њихова, колико и Твоја, и више је њихова, јер су је платили више од Тебе, више су уложили у њу него Ти“, каже владика Николај.
Народ који нема и не цени своју прошлост не може да рачуна да ће имати добру будућност.
Сваки долазак на гробље је лековит јер представља својеврсну опомену која је упућена нашој пролазности. Ово је прилика, драга браћо и сестре, да се запитамо да ли смо се својим делима довољно одужили нашим прецима. Бојим се да на овом часу историје као генерација морамо признати да нисмо положили овај велики испит – не само да нисмо умножили и надоградили нашу Отаџбину, што смо били као генерација обавезни, него у неким областима нисмо чак ни сачували оно што су нам наши преци оставили.
Догодине треба да обележимо стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије од петвековног турског ропства, а Косово је поново окупирано – овога пута од стране западних НАТО освајача.
Огромну имовину и материјална добра смо распродали будзашто. Сведоци смо дубоке економске и социјалне кризе у којој се данас налази Србија. У овакву кризу не бисмо упали да смо се више користили поукама и искуством које су нам кроз своја бројна писана дела оставили наши знаменити Срби, као и да смо више слушали народне пословице, него што смо слушали савете странаца и њихових економских „експерата“ у земљи. Браћо и сестре, ово је прилика да са овог узвишеног места − где леже кости српских војника и јунака − потврдимо да ћемо остати верни идеалима наших предака и да ћемо се потрудити да упркос нашим слабостима наставимо њихово велико дело: да се боримо за Србију часно и поштено, да имамо љубави једни за друге, да никога не мрзимо, па ни наше непријатеље, да се не уморимо у чињењу добра, да уз наш труд и Божију помоћ Србија буде добар пример себи и другима, да буде као „град који се не може сакрити кад на гори стоји“ и да се, као што опет каже наш Свети владика Николај, боримо и спасавамо врлином, а не вештином.
Уз још једну најдубљу захвалност свима Вама што сте данас дошли на Ново гробље, поздрављам Вас речима које су у свом државотворном и националном раду користили наши преци „Како радили, тако нам Бог помогао“! 
Хвала!
