ДИСКУСИЈА О ПРАВОПИСУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

Д И С К У С И Ј А 0 ПРАВОПИСУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

МАТИЦА СРПСКА, заједнички састанак: Одбора за српски језик и књижевност при Матици српској и „Ћирилица – Београд“ Удружење за заштиту ћирилице српског језика. Састанак је одржан 20.маја 2010. године у 13. часова у просторијама Матице српске.

Д и с к у с и ј а
О ПРАВОПИСУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

Овом приликом желео бих да се захвалим, пре свега, нашем цењеном председнику Матице српске госп. академику Чедомиру Попову, као и члановима Одбора за српски језик и књижевност, на разумевању и што су нам омогућили састанак у овом саставу. Надам се да ћемо уз узајамно поштовање и разумевање стремећи ка истом циљу, а то је усаглашавање око израде Правописа српског језика и његовог писма, ћирилице, тако што ћемо коначно напустити двоазбучје, само за Србе. Испоштовати Устав Србије и њен члан 10. и тиме као и сви остали народи у Европи увести једноазбучје и за српски језик ( и новонастали језици из српског као што су: македонски, хрватски, муслимански и црногорски, једноазбучје су увели ). Подсетимо се шта је Лаза М. Костић рекао за српску ћирилицу; „Са појавом ћирилице Срби су културно настали, а са њеним одрицањем они би културно нестали. Престали би да егзистирају као самостална нација“.

Ако се будемо држали Лазиних речи из прве реченице, убеђен сам да ћемо се лако договорити што је и циљ овог састанка и брзо га довести до краја. Међутим, ако су неке друге намере и не поштовање воље српског народа, онда ћемо се разићи, а Срби ће у догледно време нестати као „самостална нација“, како рече наш Лаза. Можда ми то нећемо доживети, али ћемо то учинити, не слушајући његов савет и данас донесемо погрешну одлуку на овом састанку. Остаћемо упамћени у народу, како смо први народ у свету који је увео у свој језик туђе писмо, да би избацио своје миленијумско писмо. Најтеже пада чињеница да ће у свему овоме бити главни кривац Матица српска, јер ће за нешто више од пола века, преко ове институције два пута бити вршен притисак да се напусти наша ћирилица. Први пут, преко фамозног Новосадског договора из 1954. год. приликом стварања непостојећег „вештачког језика“и други, данас, када постоји намера да се по први пут у српски језик уведе двоазбучје. Због овог чина који се спрема, верујте ми, поколења ће вас се стидети и проклињати, када схвате шта су изгубили неразумном одлуком њихових предака. Ми, наше Удружење „Ћирилица - Београд“ из Београда, као и други разумни људи и удружења, не желимо у овоме да учествујемо. Када ово кажем, ту наравно да мислим и на велики број чланова Матице српске који су то потврдили на 125. редовној Скупштини, где су готово сви присутни чланови када је у питању Правопис српског језика гласали за формулацију члана 10. Устава Србије.

Наше Удружење и љубитељи српске ћирилице стално упозоравају јавност и наше професоре да у међународном информационом систему за културни и научни развој, чијих се стандарда придржавају све чланице УНЕСКО-а, под ознаком ИСО ФДИС 12190 од 1994. године регистрован (уписан) је хрватски језик са хрватском латиницом (лат), а посебно српски језик са српском ћирилицом (цир). Упорно смо упозоравали да не постоји у српском језику одредница српска латиница и да ће све што је досад написано таквом латиницом у светским библиотекачким каталозима бити одређено као да је написано хрватским језиком и књижити као допринос њиховој културној баштини Међутим, наши професори и лингвисти на то не обраћају пажњу, већ и даље живе у заблудама верујући да је то наше богатство и предност. Испадосмо опет најпаметнији!

Ова латиница је нажалост наша заблуда. Разбијање заблуда увек је било и носило са собом опасност да те неко не разуме, као што ви нас или нећете, или не разумете, али сматрам и верујте ми да су много болније последице, када се на заблудама истрајава, као што ви то сада чините са том хрватском латиницом у српском језику.

На састанку сам за све прилоге презентовао копије и усмено сваки образложио:
Прилог бр.1 Докле тако, господо; „Ова страница је на језику хрватском. Да ли желите да је преведете помоћу Гугла Толбара“, даље пише „Преведи“, а савим на крају „увек преводи хрватски“.
Прилог бр.2 Гугл Библиотеке Матице српске је на хрватској латиници.
Прилог бр.3 Бајмок, као пример како се на северу Бачке уништава српски језик. Сви датуми су преведени и прилагођени мађарском писму, прво је исписана година, месец и на крају дан?
Када се говори о забранама српске ћирилице. Треба навести неке забране изван, а после и у Србији.
Прилог бр.4 „Забрањена ћирилица“ У “Београдско певачко друштво“ уз Загреба се вратило писмо... Навести и пример из Вуковара, забрана ћирилице Србима.
Прилог бр.5 Док у Републици Српској у Уставу постоје за сва три народа језици којим се служе, дотле у истој држави у другом ентитету нема места за српски језик и његово писмо ћирилицу.
Прилог бр.6 У братској нам Црној Гори једино Србима се не достављају материјали на њиховом писму српској ћирилици, како рече секретар Скупштине. На питање новинара, да ли ће им се обезбедити преводиоци као и другим нациналним мањинама; одговор је био јасан - Таман посла!
Прилог бр.7 Вређање ученика на националној основи, како је смео да се усуди напише и потпише ћирилицом, ћирилицом... свој рад.(Б-92)
Прилог бр.8 Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици одржан на мађарском и енглеском, без српског језика, да ли је ово држава Србија?
Прилог бр.9 У Србији поред тога што се институционо забрањује ћирилица, изгледа да то довољно па се сада туку одборници, који су се усудули тражити да им се материјали убудуће достављају на српској ћирилици! Седница Скупштине општине Пријепоље, 10. маја 2010.године, претучени Милан Гачић и Небојша Минић.

Драга господо, није огледало криво што је лик ружан и све ово што нам се данас дешава, јер тај лик,то смо ми. Криви смо што све толеришемо, зато што нам је оштрица достојанства и родољубља отупела, зато што равнодушно посматрамо (уз појединачна ретка реаговања), како нам српски језик и ћирилица нестају.

Почео сам са Лазом Костићем, а дозволите ми да завршим излагање са речима нашег великог писца и нобеловца, Ивом Андрићем; „Писмо и језик су снага којом је везана не само култура него и само постојање једног народа“.

Нити желим, нити хоћу да препричавам ток састанка, али пошто је једно питање остало без одговора, извињавам се дотичној госпођи што ћу јој на овакав начин одговорити. Ако ми се пружи прилика лично ћу јој доставити одговор.

На састанку одржаног 20. маја 2010, године у просторијама Матице српске, речено нам је, како то да немамо професоре српског језика и лингвистике, „где су вам у вашим удружењима“, питала је госпођа Јулија Ђукић. Нажалост не стигох да кажем само две речи њима добро знане „храбро утекоше“, а истог момента и да приупитам ту дотичну госпођу, а ко нам данас води у пропаст и хрватизацију српског писма и језика? Колико је мени познато, перјанице су не српски лингвисти већ антисрпски оријентисани, „мрзитељи српске ћирилице“, који у свакој прилици то и истичу. Зар нису данас главне вође антисрпског „светог тројства“(Сава, Доситеј и Вук) некакво нам „атеистичко тројство“ из добро познатог комунистичког режима, нашег„оца народа и народности“; Бугарск(и)е, Шипк(а)е и Кла(ј)н-ови. Први је по струци „англиста“, други је ако се не варам највећи „кроатиста“ српског језика, а трећи, ако ме још памћење добро служи „италијаниста“, који је уједно „гле ти чуда невиђеног“, случајно и председник Одбора за стандардизацију српског језика при Српској Академији Наука и Уметности (САНУ). Интересанто, наметнуо ми се закључак сам по себи, сва тројица су такозвани латиничари?! Из истих разлога, предложио би следеће, да они као „највећи лингвисти“ у Србији данас, нека покушају да спроведу двоазбучје у својим „матичним“ језицима, ИХА, иха ха, чик ако смеш (Италијански Хрватски и Англиски, како су га називали наши преци). А нас Србе оставите на миру, да ми пишемо и даље тим: миленијумским, тако сељачким, националистичким и нецивилизацијским, српским писмом, нашом српском ћирилицом. Бојим се да ће када прочитају ово, јавити се титови борци за људска права, те ће као у стара „брозовско-грозовска“ времена, устати клика Титовог Клана и ставити нас на стуб срама.