Ћирилица Београд

Српско самопорицање у Јадранској - АБА лиги

Ја сматрам да когод од нас пише латиницом чини смртни грех
према Српству или даје доказ да га се одриче.
Лазо М. Костић  1953. год.

Одлуком управљачких структура АБА – Јадранске кошаркашке лиге, спортистима (кошаркашима) Црвене Звезде је забрањено да носе ћирилицом исписана имена на дресовима. Као у свакој југословенској творевини или оној што је  имитира  или подсећа макар мирисом на њу, такво стање је пожељно као што је и уобичајено да управљачка структура таквих творевина буде далеко од Београда.

Слика 1: Суботић, Морисон, Илић на ћирилици на мечу АБА лиге 8. октобра 2011. године.

У тој ничим изазваној кошаркашкој лиги,  српски клубови немају власничких права или имају мизерних неколико процената. Али  то им није сметало да  заиграју по нотама оних који су предходну заједничку лигу растурили са великим одобравањем  и заносом својих навијача. Да наш кошаркашки савез и наши клубови држе до националног а играчи и руководиоци до личног достојанства, никада не би ни заиграли у таквом такмичењу. Али, код Срба увек постоји једно велико  АЛИ. Лепше је трчати и скакати за лоптом  у Задру и Загребу (и добити понеку каменицу) него случајно губити време  по српским варошима: Чачку, Краљеву, Лесковцу ... Упркос чињеници да су те  вароши дале светска имена у кошаркашком спорту од Дуција Симоновића и  Драгана Кићановића до Жељка Обрадовића и Владе Дивца  и отворила европски пут садашњој генерацији кошаркаша а Србе уздигли до невиђених висина. Туђе кошаркашко сунце као да јаче греје упркос каменицама. Таква АБА,  ничим изазвана кошаркашка лига, се временом уходала, ојачала, тако да може  лагано и нескривено да покаже своје  антисрпско лице. Уосталом и Кошаркашки савез Србије не заостаје у  затирању српских националних вредности: званичнe stranice КСС(енглески - site) не познају ћирилицу као и сајтови свих региона КСС од Војводине до Рашко Косовског кошаркашког савеза. Српске кошаркашке усијане и  успаване главе,  уморне од понављања историје пристају на све, зарад ничега. Тако је боље или је тако барем речено. Понављачи историје  нису научили основне лекције.

Требало би  да је у АБА регионалној кошаркашкој лиги као и у сваком другом спортском такмичењу врхунско начело fair play.

Но, одлуком да кошаркашима Црвене Звезде забрани   да и даље на својим дресовима своја имена и презимена исписују српском ћирилицом, не само да је прекршено правило поштеног и часног такмичења (fair play) него је и  увређено национално достојанство српских кошаркаша и српског народа у целини.

Зашто?

Па зато што је Управљачки менаџмент АБА- лиге дозволио клубовима из Хрватске да имена и презимена својих играча исписују на националном писму – хрватској латиници а исто то је дозвољено и клубовима из Словеније.

Таквим поступањем је дебело искорачено из  спорта у политику а то је супротно свим међународним конвенцијама о спортским такмичењима, али је дозвољено када је поништавање српског националног достојанства у питању.

Да разјаснимо и међународно правни аспект  забране употребе српске ћирилице. Према члану 10. Устава Републике Србије „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“

А према члану 12 Устава Републике Хрватске „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.“

Слика 2: Морисон на латиници – већ 19. новембра 2011. Поново Срби попуштају на своју штету ???

И земље осталих клубова учесника АБА лиге (Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Израел) су такође у својим уставима одредиле службене језике који се у њима користе. Сви ти клубови су представници држава из којих долазе и њих представљају и са  спортског али и са државног аспекта.

По међународном праву сви учесници на било каквом међународном скупу или у некој међународној организацији имају право да им се обезбеди коришћење свог језика и писма као што је нормално да се обезбеди одговарајућа застава и химна.

Што се тиче међународних спортских такмичења, бар колико је  познато, на свима је прихваћено да службени језик буде енглески. Чак и ако се све утакмице играју на територији једне земље што је чест случај код организације првенства неког континента (Европа, Африка...) у било ком спорту, опет се поштује правило да је службени енглески језик. ..

Није познато да је до сада одржано и једно међународно такмичење на коме су хрватски језик и хрватска латиница прихваћени као службени.

Колико се види и званична интернет презентација (engl.website) АБА регионалне лиге је на енглеском језику.

Ако је енглески језик службени језик и у АБА лиги било би логично да су онда сви клубови из свих држава које обухвата ова лига обавезни да имена и презимена својих играча исписују на енглеској латиници (енглеским алфабетом).

Ако је клубовима их Хрватске дозвољено да на дресовима исписују имена и презимена својих играча на хрватској латиници онда и српски клубови имају право на коришћење ћирилице као свог националног писма, а разуме се и клубови из осталих држава лиге, право да користе службени језик државе коју представљају.

У спорту правило fair play подразумева да правила која су усвојена важе за све учеснике и да се у такмичењима примењују поштено и објективно а једно од начела  права (и међународног) је да се закони (конвенције, и сви други правни акти) примењују на све учеснике и на исти начин према свима.

Али за поједине  народе не важе конвенције већ  дискриминаторски односи. Такав однос   вређа национална осећања српског народа, који поштује и чува своје писмо преко хиљаду година. Такав однос је  недопустив према српској традицији и култури уопште и једино се може разумети као подршка увођењу окупационог латинског,римског писма у Србију.

Слика 3.: Закон о забрани ћирилице у НДХ. Да ли је он још на снази?
http://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/250/category/OsnovniZakoniNDH

Невероватно је да се и не зна ко је тражио такву промену, што подсећа на време у бившој Југославији, када се кријући иза разних комитета, све што је српско бивало проглашено за националистичко и аутоматски  прогоњено. У сваком случају требало  га је барем  умањити. Пошто је   ћирилица један од препознатљивих српских симбола, као таква боде очи и широко подсећа на мирис тамјана, на Светог Саву и Шумадију. Али је као таква, незаштићена и у Србији, сиротица,без игде икога, погодна за прави пример у постепеном, цивилизационом затирању духа и идентитета једног целог народа.

По истој матрици је и Аустро-угарска окупациона армија 1915. године забранила употребу ћирилице  и није морално да власници АБА лиге поступају у сладу са наредбама окупационих армија на тлу Србије, које су иначе због своје неморалности и биле поражене на овим просторима.

Оправдања којим штите  такву меру  је  да  кошаркаши Макабија  из Израела такође носе имена исписана латински а не хебрејски, није коректна , јер је немогуће да би спортисти из Израела  понели имена исписана на арапском писму.

Други разлог којим се жели  оправдати забрана ћирилице су наводни захтеви спонзора лиге. То би важило да су спонзори АБА регионалне лиге др. Анте Павелић и др. Андрија Артуковић или њихови следбеници, који су остали упамћени по усташкој наредби од 25 травња/априла 1941. о забрани ћирилице на територији НДХ.

О њиховим осталим злоделима тешко је и говорити. Надамо се да нема настављача такве традиције и идеологије у органима АБА (Јадранске) лиге.

Жалосно је да нема никог у држави Србији, осим Српског националног удружења Ћирилица, ко би реаговао на овакве пропусте као и на бахато понашање и нарушавање српског националног достојанства које траје деценијама а сада добија нови замах. Или смо као народ спремни на све и за свакога.

Миодраг Којић
„Ћирилица“ Београд,

988@Ћирилица-Београд.СРБ