Средином јула 2015. године удружење „Ћирилица“ Нови Сад (Драгољуб Збиљић, Бошко Брзић и Ђорђе Јањатовић упутили су САНУ и Матици српској Захтев за јавно изјашњење какву језичку политику су предложиле извршној власти (Влади Републике Србије) у Закључном саопштењу с научног скупа „Српски језик и актуелна питања језичке политике“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2013. године. Истовремено проследили смо им и Захтев за јавно изјашњење о томе да ли је „српскохрватски језик“ икад постојао и да ли су Срби икад говорили „српскохрватским језиком?

 На те наше захтеве, упућене првенствено лингвистима из САНУ и Матице српске, академик Иван Клајн даје осврт у НИН-у од 7. јануара 2016. године. И опет као што је учинио пре тога академик Иван Клајн издваја поједине делове из тих наших текстова и непримерено и неистинито их приказује.

Нисмо ми оцењивали правопис у сабраним делима Александра Белића и Павла Ивића већ њихову језичку политику. Ми тврдимо да се од 1954. године све до данас у Србији води хрватска језичка политика (сербокроатистика) и да су њих двојица главни идеолози те политике.

За нашу тврдњу да се у Србији води хрватска језичка политика овде нудимо само један доказ – српски језик је на лингвистичкој мапи Европе невидљив од својих заперака, а српско писмо (ћирилица) је пред потпуним изгоном из сваке врсте употребе. Ми тврдимо да су то последице језичке политике формулисане од стране Александра Белића и Павла Ивића.

И замислите, академик Иван Клајн нам ускраћује право да јавно оцењујемо њихов рад који се тиче језика којим ми лично говоримо и којим говори српски народ јер смо направили неколико правописних грешака у нашим текстовима?

Да се не би даље манипулисало нашим ставовима оба наша текст о језичкој политици у Србији ставили смо на увид српској јавности на сајтовима „Ћирилице“ Нови Сад (http://www.cirilicaprva.org) и „Ћирилице“ Београд (http://www.cirilica-beograd.rs).

Уколико НИН жели да своје читаоце детаљније упозна са нашим ставовима о језичкој политици у Србији нека се обрати Драгољубу Збиљићу (zbiljacirilica@open.telekom.rs) и мр Бошку Брзићу (bbrzic@open.telekom.rs).