Подстакнут примером својих власти које целом свету држе буквицу шта и како треба да ради, кренуо је и он да помогне. Обратио се фирми АМАЗОН, која продаје књиге, ЦД, ДВД итд. и од купаца добија коментаре, и преко њеног сајта обратио се ником другом него господину Фјодору Достојевском. Ево шта је написао величанственом руском писцу, умрлом пре 134 године, овај амерички саветник.

 

„Ви, господине Достојевски, сте несумњиво писац који много обећава и ја сам о вама већ чуо пуно лепих критика.

Али, ако желите да имате успеха код америчке публике, послушајте мој савет. Називајте ваше јунаке мало простије, јер њихова имена не могу да се запамте ни изговоре.

Сиже би могао да се уради мало живље. Ваша дела обилују дубоким размишљањима и којекаквом филозофијом и то читаоци, наравно, прескачу. Због свега тога се знатно губи у поређењу са осталим кримићима. Радњу не треба да ограничавате тако егзотичним местима као Петербург, Русија... Читаоцима ће бити много лакше ако се радња вашег следећег романа буде дешавала на неком познатијем месту“

Срби су се много пута сусрели са сличним саветима, последњих година, надобудних америчких званичника. Препоручивано им је, са амбасадорског нивоа, да забораве своју историју – Косовску битку. Први и Други српски устанак, Први светски рат, ако мисле да их Европа прихвати. Није се овај несрећник, читалац криминалних романа, случајно латио пера да покаже шта зна. Он је део државе у којој је такво мишљење владајуће.. Део је колективне психологије на којој се дуго и упорно радило. И, ето, сазревају њени плодови. Ако некога заболи од тога глава, а у мноогим крајевима света главобоље не престају, Америка ће измислиће већ неки лек. Она увек има рецепте за све. За отимање Косова и Метохије, вековне српске земље, обећала је са ЕУ остатку Србије да у перспективи буде примљена у унију... Сад, да ли ће то бити и када ће бити, ако уопште буде – не зна се. А приступање Нато пакту вероватно неће награђивати, јер се тешко може утврдити ко је више допринео растурању српске војске помажући Америма у њиховој „борби за владавину права“. За одвајање Војводине од Србије ангажовали су своје најверније сараднике са ових простора и немају потребе да их опет плаћају.

А што се тиче писма овог Американца, који с мало знања а неограничених претензија, дели лекције Достојевском, може се рећи да га је могао написати и упутити, можда не Достојевском, али нама у Србији, где многи од оних који свакодневно шпартају остатком ове земље и соле нам памет, шта и како да радимо. И, где год смо прихватали њихове савете - расте коров и легу се змије.

 

Извор: Светиње Браничева