У ексклузивном сведочанству за "Вести" пуковник Драгољуб Илић, командант аеродрома у Приштини, у наредних неколико бројева нашег листа говори о НАТО агресији на тадашњу СРЈ крајем деведесетих година, дешавањима на Космету...

Договорен масовни повратак Албанаца: Драгољуб Илић

Осим НАТО агресије, пуковник Илић је био сведок догађаја на Космету током деведесетих година. Он је од 1991. до 1997. године био командант аеродрома Слатина код Приштине.

- Тада је албанска омладина отишла са Косова. Што преко Албаније, што другим каналима, највише у Западну Европу. Тада је око 50 процената младих напустило Космет и готово сви који су правили проблеме. Ми преузимамо власт и почиње штанцовање диплома. Тако нешто чак и Албанци нису радили у своје време. Власт на Космету преузимају Срби, људи скромних могућности, а по мишљење се иде у Београд - сведочи пуковник Илић.

На Косову остају Албанци средњег доба, старци, деца и жене. И већина школованог српског кадра је раније отишла, остаје само осредњи кадар који чека прилику. После "догађања народа" они је и добијају.

- Косово је било испражњено од Албанаца. Срби заузимају све функције. У Ђаковици је три посто Срба, а један Србин има по пет функција, где нису имали више људи, довођени су из централне Србије. Све су били кадрови СПС-а, који су се бавили углавном личним богаћењем, а не да барем део Албанаца привуку на нашу страну. Тако један Србин буде и председник општине и председник управног одбора у једном до два предузећа, члан у три-четири управна одбора, па функције у спорту и наравно народни посланик - присећа се Илић.

Он даје пример и једног тада политичара у успону, који је и данас у власти Србије.

- Био је благајник у Косову Пољу, а као одани кадар постаје председник једне општине где живи 37.000 Албанаца и 250 Рома. Сва власт је српска. Он напредује врло брзо, па чак пред бомбардовање његов малолетни син без возачке дозволе гази резервисту испред касарне 'Косовски јунаци', али не одговара за смрт војника, већ се то приписује ОВК и НАТО. Већина која се тада бавила политиком и позивала на патриотизам одлично је то уновчила и са Космета отишла пуних новчаника. С некретнинама широм Србије и Црне Горе, док је обичан народ живео у беди по избегличким камповима. Били су потпуно заштићени било каквих последица - с огорчењем се пуковник Илић сећа тог времена.

Ту прилику кад је Косово "очишћено" од Албанаца, власти у Србији нису знале да искористе.

- С дипломама из паралелних школа млади Албанци нису могли да се надају запослењу, а нису хтели ни да служе "туђу" војску. Отишли су на Запад, а остала је млада женска популација. Добијају паре из иностранства, облаче скупу одећу, минићи, скупи парфеми, не разликују се од осталих девојака. Тајно флертују са Србима, љубавне везе су масовне, али се све то као крије. Проблем настаје кад почињу да се наговештавају бракови са Србима. Делегација женске омладине одлази код Ибрахима Ругове да га упозори на опасност. Неки кажу да се договорио са Слободаном Милошевићем, мени то није никад потврђено, али већ средином деценије почиње велики повратак Албанаца на Космет - објашњава Илић.

Прво скромно и плашљиво, а онда се масовно враћа албанска омладина на Космет.

- Организатор повратка је извесни Реџепи из Ђаковице. На аеродром Приштина, где сам тада био командант, слеће и до 20 авиона током викенда, препуних Албанаца који се враћају. Део њих је међутим, већ био припремљен за будуће догађаје... - препричава пропуштену прилику Србије пуковник Илић.

Резервисте доводили из Србије

Због великог броја функција који мали број Срба на Космету заузима, као и чињенице да су Срби у својим фирмама имали радну обавезу, 70 процената резервног састава Војске Југославије било је из остатка Србије.

- На Космету смо имали око 50.000 војно способног српског становништва. То је било сасвим довољно да се резервни састав одатле попуни, то међутим није био случај. Многи од њих су заузимали многобројне упражњене функције настале одласком Албанаца или су били у полицији, односно радили у фирмама. Проблем је био МУП Србије који је узео доста људства из резервног састава ВЈ. У питању су возачи, стрелци, а доста их је и добровољно одлазило у резервни састав полиције, јер су код њих плате биле добре и редовне - објашњава Илић.

Српске грешке ојачале ОВК

На Косову су почетком деведесетих година терористичке групе, од којих је касније настала ОВК, биле малобројне. Међутим, због неколико разлога, као што је подршка са стране, али и добрим делом због српских грешака, тај број се увећава, објашњава пуковник Илић, који је као командант аеродрома Слатина, због важности објекта, морао да прати целокупну ситуацију на Космету у страху од терористичких напада.

Албанци су све могли да потплате: Пуковник Драгољуб Илић

- Било је почетком деведесетих година 20 до 50 албанских терориста на Космету. То су у ствари били разбојници, кокошари, без неке озбиљне организације. Онда је 1993. група Хашима Тачија убила два полицајца код Глоговца. Ту ноћ је обављен само увиђај, али смо сутрадан и следећих неколико дана почели претресе по кућама у Глоговцу и Србици, по целој Дреници настаје репресија над цивилима. Можда је албанским терористима то и био циљ, провокација да изазову српску репресију. Према нашим обавештајним подацима, после тога је број терориста ОВК порастао на око 200 - објашњава пуковник Илић како је настајала ова терористичка група.

Непотребна репресија

Он додаје да је, нажалост, често коришћена репресија уместо да се преговара са виђенијим Албанцима.

- Када је нападнута кућа Адема Јашарија, осим што је убијен он и још неколико терориста, страдало је доста цивила. После тога је ОВК порастао на око 2.000 људи. За све то време ствара се паралелан свет на Космету - додаје Илић.

Наиме, док Срби држе сву власт, Албанци су избачени и препуштени себи, па се баве шверцом, трговином дрогом, куповином наоружања и све време раде за "своју ствар".

- Људи на власти дуго нису ни знали шта Албанци раде, оптерећени расподелом моћи. Тек 1995-96. године увиђају да се у редовима Албанаца нешто догађа. Тада је већ било касно. То Срби са Космета никоме нису смели да признају или известе врх државе. Почиње велика обмана на релацији Приштина-Београд. Српске власти тамо тврде како се на Космету ништа не догађа, да је све под контролом и да сигурно неће доћи до сукоба - открива Илић.

"Љет марк"

Он објашњава како су Албанци све могли да купе и потплате. Тако описује пример јефтине корупције кроз изреку коју су Албанци често говорили "дај боже да нам се никад не врати наша власт, јер је код наших све било скупље. Код вас се сваки посао завршава за пар стотина марака".

- Богатији Албанци повезују се са функционерима и виђенијим Србима, наводно не мешајући се у политику. Праве велике фирме, компаније за аутотранспорт, које ће кад дође време ставити на располагање ОВК. Полиција је функционисала само дању, а ноћу су Албанци обављали дотур оружја, шверц. Ако и наиђу на полицију, то се решавало парама, па је познат албански надимак за полицајце на Космету "љет марк", односно десет марака - објашњава наш саговорник како смо због корупције, слабе контроле и бахатости полако испуштали Космет из наших руку.

Од додаје пример како су на пункту од на пример села Коморане на путу Приштина-Пећ, у смени дању дежурала два полицајца.

- Прође за смену 500 возила, па ако за свако десето узму по десет марака, то је 500 немачких марака за дан. И тако је било сваки дан - описује пуковник Илић шта се дешавало на Космету, описујући како су корупција и неспособност срозали српску власт на Космету, која настанком ОВК и подршком Запада овим терористима више није била способна да се избори да овај део државе остане у Србији.

Сви примили мито

- Препричаћу вам једну анегдоту из тог времена. Решили смо да урадимо проверу пунктова од Приштине до Ђенерал Јанковића на граници са Македонијом. Послали смо провереног Албанца. Била је претпоставка да ће од 13 пунктова на седам примити мито, на три сигурно неће и на три можда. Када се наш Албанац вратио, чуђењу није било краја, мито су примили на свим пунктовима - завршава Илић.

Лојални Албанци убијени

Колико се Србија слабо сналазила са догађајима на Космету и није знала да привуче Албанце на своју страну, показује и овај случај.

- На Телевизији Нови Сад сваке недеље је била емисија о оданим Албанцима. Међутим, проблем је био што после приказивања емисије већина њих није живела дуже од пет дана. Зашто је то тако урађено и даље не знам... - огорчен, присећа се тих дешавања Илић.

Извор: Вести онлине