Извор srbinaokup.info

Предсједник Удружења „Ћирилица“ Миодраг Којић изјавио је да је ћирилица по закону, Уставу и међународним стандардима писмо српског језика и као такво представља српски идентитет, те да је борба за ћирилицу питање цјелокупног народа и тражи да буде ријешено системски и на нивоу државе.Он је Срну рекао да се преко ћириличног писма српски језик данас препознаје и дефинише, што указује на неопходност да се овим питањем озбиљно позабави држава, а не да се заштита ћирилице сведе на периодичне акције које имају више симболичан значај.

„Данас се српски језик дефинише по ћирилици. Ако се пише латиницом и ијекавски изговор онда је то хрватски језик“, појаснио је он актуелна тумачења.

Према његовим ријечима, постоји проблем што српски школарци у школама по Правопису „Матице Српске“ уче да је, осим ћирилице, стандардно писмо српског језика и латиница.

„То је било само у време српско – хрватског језичког јединства. По садашњем Уставу Србије, и међународној стандардизацији српски језик се пише искључиво ћирилицом“, истакао је Којић.

Како је навео, они који одлучују о језику морају да поштују закон, Устав и језичку стандардизацију и сходно томе дјеца у школама треба да уче да се српски језик пише ћирилицом, а да треба да уче латиницу из разних других разлога.

„Они међутим, треба да знају да латиница није и никада није била писмо српског језика“, јасан је Којић.

Он је оцијенио да непријатељи српског народа добро знају да културна окупација производи разне проблеме у којим Срби не могу да се снађу.

Да је то тако, каже он, најбоље свједочи оно што је српски нобеловац Иво Андрић писао о великом српском и крајишком писцу Петру Кочићу и његовој борби за српски језик и српско писмо када је 1910. године у Босни уведен такозвани босански језик.

„Андрић је рекао да је Кочић први увидио да је тај притисак на српски језик и српско писмо намјера да се један народ – српски спусти на нижи интелектуални ниво погодан за доминацију и експлоатацију“, рекао је Којић.

Он је даље упозорио да када једном појединцу, а скуп појединаца чини нацију, ништа није битно када је у питању његов лични и колективни идентитет, онда тим појединцем и тим народом врло лако може да се манипулише.

„То наши непријатељи врло добро знају и то је суштина“, поручио је Којић.

Он је указао да Београд мора да покаже да му је стало до ћирилице да она не би била прогоњена у Хрватској, БиХ, Црној Гори..

„У Бањалуци данас у Господској улици имате само једну пекару са ћириличним натписом. Питање ћирилице је питање комплетног српског народа“, рекао је Којић.

Он је указао да је једини досљедан чувар српског писма Српска православна црква /СПЦ/, јер од момента када је установио Свети Сава све што је писано – писано је на ћирилици.