И. Шкара
Тема побудила велику пажњу: Присутни с великим пажњом слушали Михаила Јелића

У Епархијском центру у Диселдорфу, промовишући своју књигу “Србска ријеч – Ријеч Божија”, предавање је, пред више од стотину људи, одржао професор Михаило Јелић. Пре једне деценије, а после 15 година наставничког рада у Шамцу и упоредног студирања за професора српског језика, Јелић је дошао у Немачку и у Бохуму на одсеку славистике завршио мастер студије. Као и многим нашим људима почетак у туђини му није био лак. Студирао је и радио као таксиста, док је супруга Цица запосливши се преузела на себе велики део терета “школовања” мужа, а истовремено и њиховог сина Сергеја, тада гимназијалца.


И. Шкара
Владика Јован је најавио предавање

Професор Јелић је сада нашим људима у Северној Рајни – Вестфалији познат као велики поборник за покретање и очување наставе матерњег језика. Ради као учитељ српског језика нашој деци у Хагену, Дортмунду и Липштату и доцент је за наш језик на Филолошком факултету у Бохуму.

Први пут објављена 2007. године, књига “Србска ријеч – Ријеч Божија” имала је до сада шест издања, а аутор је, говорећи нашим људима о њој заједно са Јованом Илијашковићем, без чијег идејног доприноса књига не би овако заживела, посетио 10 градова у БиХ, пет у Србији и више од 20 градова у Холандији, Швајцарској и Немачкој.


И. Шкара
Јелену Филиповић заинтересовала етимологија

Библијске слике

После уводне речи владике Јована, којом су присутни позвани да сазнају нешто више о нашем језику и од њега неодвојивом духовном контексту, предавач је присутне суочио са низом значењских, историјских и духовних одјека које наше свакодневно коришћене речи носе или, боље рећи, чувају. Како су у свом временском и просторном постојању примери обухватали и превазилазили присутне генерације, као и крајеве из којих потичу, сви су се у некима препознавали – од оних који кажу “брате”, преко оних који брата називају “бртом” или “батом”, до оних који једноставно кажу “Ђе с, ба”.

Примери породица речи у директној вези са библијским сликама као “Створитељ створи створења и творевину” остали су многима и смислом и музиком у памћењу. А објашњена значења речи венчање, сахрана или основа од речи човек и душа – потпуно су привукле пажњу слушалаца, као и објашњење зашто се музичка група Србски православни појци зове баш србски.

После предавања на коме су се присутни професору Јелићу захвалили дугим аплаузом, занимљиво је било чути и какве утиске носи Викторија Дивјак, Српкиња рођена у Словенији, која је живела у Београду, а одскора је у Немачкој.

Три слова у слову Б

– Невероватно је колико сам тога новог научила – нечега о чему раније нисам ни размишљала, нисам ни обраћала пажњу на суштину нашег језика. Занимљиво је да сам као словеначки ђак увек учила о србском језику, а сада схватам да се у тој речи коју смо ми тако учили чува право име народа – Срби. Пример професора Јелића у вези са тим био је сјајан јер нам је показао да се ћирилично Б састоји од три слова – Б, О, Г. У томе и јесте та духовна црта нашег народа. Имам осећај као да су ми се одједном у јасну целину склопила многа знања која сам носила – искрено одушевљена рекла је наша саговорница.

Свакако је интересантно чути утиске и некога од млађе генерације. Јелена Филиповић је, похађајући енглеске и немачке школе, српски учила само у породици. Као доцента и докторанда на Катедри за енглески Универзитета “Хајнрих Хајне” , тема књиге ју је потпуно привукла. Веома добрим српским језиком она нам је казала:

– Тема етимологије наших речи ме је веома заинтересовала – колико једна реч спаја у себи језика својим пореклом, колико је других речи у једној сложеној, а како се чува значење корена. То разумевање језика није само интересантно, већ и веома важно, посебно на овом духовном нивоу, како је професор Јелић показао. Велики утисак је на мене оставила прича о речи “брат”, па сви ти њени облици у српском језику, никада их сама не бих повезала.


И. Шкара
Приход од продаје књиге у хуманитарне сврхе

Помоћ иде у Гњилане

Велики број примерака књиге “Србска ријеч – Ријеч Божија” нашао се у рукама будућих читалаца. Куповином књиге сви су помогли Удружењу Дечја радост из Гњилана које брине о 150 малишана са Косова, док је доскора истим путем слао прилоге за изградњу Цркве Светог владике Николаја у Гостиници код Ужица.


И. Шкара
Викторија Дивјак (прва слева) са Гвозденовићима и професором Михаилом

Други поглед на правопис

И одушевљење и изненађење оним што је чуо пожелео је са нашим читаоцима да подели и Душко Гвозденовић.

– Дошао сам са супругом на литургију и потпуно сам затечен оним што сам чуо. У Немачкој слушам предавање о србском језику! Волим етимолошки приступ речима, интересујући се за различите, не само српске речи, пуно сам научио. Ипак, ово данас ми је потпуно ново у смислу склада са националном и верском традицијом. Сада нека правила правописа видим другачије, суштински. Знате, често вам, док тражите превод за неку реч на интернету, нуде хрватски или бошњачки, али нема српског. Ми морамо да чувамо свој језик. А управо оваква предавања нас могу у томе пробудити и дати нам снагу, јер нас освешћују да историјом коју наш језик носи треба да будемо поносни – поручује Душко који је, после рођења у Хрватској и живота у Београду, сада у расејању.

Инспиративни примери

Владика Јован каже да су примери које је предавач понудио веома инспиративни, подстичу на размишљање и указују на укорењеност нашег језика у нашем предању.

– То није чудо ако узмемо у обзир да наш књижевни језик почиње заправо преводом Јеванђеља и литургије са грчког на словенски. Самим тим је створена база за даље словенске књижевне језике, и то се на њих одражава.


И. Шкара
Савети: Професор Јелић позвао на очување идентитета

У кући само матерњи

Професор Јелић пише и говори ијекавицом и замолио нас је да тако и пренесемо његове речи. После предавања обично га питају: “Зашто ми то нисмо знали? Зашто у школама о томе нисмо толико учили? Где можемо још о нашој култури да научимо?” О томе шта жели да пренесе нашим људима, а они то нису знали или имали прилику да уче, каже:

– Језик живи са временом и значења многих ријечи се сужавају, мијењају или нестају. Тако се ријечи удаљавају од свог извора, од самих себе и једна од друге. Али могућност повратка свом коријену није ускраћена језику, баш као ни човјеку, јер коријен остаје исти. И управо откривањем значења коријена једне ријечи, откривамо још једно значење различито од оног које та ријеч данас има.

Истиче Јелић да је за наш народ који живи у иностранству веома важно познавање матерњег језика.


И. Шкара
Са ђацима у школи

– Језик је један од најважнијих чинилаца идентитета и менталитета. Веома је важно, не само техничко познавање матерњег језика, него и познавање његове суштине. У том смислу потребно је сагледавати језик у ширем контексту, откривати његову повезаност са историјом, вјером и културом нашег народа.

Као учитељ он веома истиче и важност постојања српске школе.

– Школе је важно имати због очувања идентитета, а језик је један од његових најважнијих чинилаца. Дјеци кажем да је она важна не само због учења језика, него и наше културе, а такође и због дружења. Родитељима савјетујем да са дјецом разговарају код куће на свом језику, јер колико год да је школа битна, они много више времена проведу са родитељима него са учитељима. Такође је важно да користе свој језик од малих ногу, без страха да дјеца неће научити њемачки, јер су истраживања показала да дјеца која су научила матерњи језик, нимало не заостају за онима који су учили само њемачки, напротив, у многим предметима су чак и боља, а и као личности су стабилнија и самопоузданија – истиче Јелић.


Лична архива
Деценију у расејању: Породица Јелић

Не стидимо се порекла!

Као референт за образовање Централног савета Срба у Немачкој професор Јелић је веома ангажован у борби против највећег непријатеља нашег народа у расејању – асимилације.

– Код једног дијела нашег народ овдје уочио сам необичну особину – устручавање да се изјасне као Срби. Та срамота спречава их да се укључе у рад наших друштава, они се повлаче и временом губе контакт са нашим народом. Најјачи чинилац тог повлачења је прилично непознавање властите културе, историје, језика, вјере… То незнање води ка недостатку националног поноса, што је главни узрок губљења идентитета. Зато се боримо да отворимо наше школе у градовима где их нема и да укључимо што више дјеце у постојеће школе. За сада смо остварили значајне успјехе по том питању у Северној Рајни – Вестфалији.


И. Шкара
Малишани се забавили на свој начин

Филм за децу

Док су родитељи били на предавању, деца која при Епархијском центру похађају веронауку гледала су филм који им је одабрала њихова вероучитељица Јелена Ракић.

Ивана Шкара

Извор: www.vesti-online.com