Ако не могу ја, може он… Та утеха навијача свих великих шампиона одзвања хиљадоструко у Србији, на успехе Новака Ђоковића. Није ни чудо, у раскораку између тога ко смо и где смо, са тиме ко је и где је најбољи спортиста света, увек спреман да се представи као један од нас….

 

Његова биографија наставља да расте, као и место у медијима широм планете, без обзира која је тема и ко га воли или не. Тренутно је најактуелнија расправа да ли је Ђоковићева 2015. најуспешнија у историји професионалног тениса. По једном аршину, раније често цитираном, (ГОАТ листа), управо је победом на завршном АТП турниру у Лондону надмашио Федерерову 2006. и Лејверову 1969, за скок до самог врха табеле која бодује: титуле, финала и полуфинала гренд слем турнира; титуле и финала мастерса и олимпијских; пехаре у Дејвис купу и осталим такмичењима, као и број седмица на врху светске листе.

Коначне оцене никада неће бити, али чак и медији склони Федереру признају да је 2006. имао више слабијих турнира (Доха, Хале, Токио и Базел), а вероватно и ривала. На пример, Швајцарац је тада одиграо 23 меча са противницима из првих десет (19:4), а наш ас сада 36 (31:5). Седам пута је Ђоковић у овогодишњим финалима савладао другог или трећег на АТП листи, а Федерер 2006. два пута.

Мерено најцењенијим титулама (гренд слем, мастерс и завршни) Ђоковићева 2015. претеже за две из мастерс ранга. Универзалност је доказао на шљаци Монте Карла и Рима, док Федерер на земљаним теренима није могао да прође поред Рафаела Надала. Узгред, због те уже специјализације, најбоље сезоне Шпанца су врло ниско на ГОАТ листи. Надалова 2008. је на 18-20. месту, 2013. на 21-22, а 2010. на 23-25.

Друга омиљена тема ових дана је кандидатура Новака Ђоковића за најбољег тенисера свих времена. Ако је деловала преамбициозно до пре годину дана, када је имао дупло мање гренд слем титула од Надала (14) и десет мање од Федерера (17), већ 12 месеци касније и садашњост и будућност изгледају другачије.

Дуго трајање је Швајцарца и Шпанца коштало немоћи против десетоструког гренд слем шампиона. Од 2011. на овамо, српски тенисер је освојио три велике титуле више него Федерер, Надал и Мари заједно (34:31), а скор са свом тројицом у том периоду гласи 48:22 (23:4 у последњих 27 мечева). Годину је завршио симболичним поравнањем са Надалом (23:23) и Федерером (22:22). Даље иду од нуле и јасно је куда то води.

У таквим је токовима постало неукусно говорити о „великој четворци”, али и о недодирљивости Федерера. Сада и британски „Гардијан” подсећа да је Швајцарац првих десет гренд слем титула освојио против укупно слабијих ривала, додајући уз нека имена подругљив коментар „Ко то беше?”: Филипусис, Сафин, Родик, Хјуит, Родик, Агаси, Багдатис, Надал, Родик и Гонзалез. Наводећи затим Ђоковићеве противнике у финалима (Цонга, Мари, Надал, Надал, Надал, Мари, Федерер, Мари, Федерер, Федерер), „Гардијан” закључује: „То је 9 из 10 против Надала, Федерера и Марија. Довољно речено!”

За оне који се поистовећују са Ђоковићевим успесима, постоји важнија димензија од ових бројки. Још јачи утисак од резултата оставља трновит пут сталног напретка којим и даље нагриза еру Федерера и Надала, да би, коначно, засенио обојицу.

Не рачунајући дане и године посвећене терену и игри, запањујуће је колико је различитих и далековидих потеза повлачио у формирању сопствене личности и статуса, како у великом свету, тако и у својој земљи. Од одбијања примамљиве понуде да игра за Велику Британију 2006, до несвакидашњег представљања Бориса Бекера пред Београђанима, овог септембра. Није било довољно што је резултатима доказао исправност ангажовања толико критикованог тренера, већ је до те мере зближио Бекера са овдашњим навијачима, да су га прихватили као свог. Од тада и Немац изгледа другачије на клупи шампиона, много ближи и важнији, а сарадња се наставља, боље него икада.

Део непрекидног сазревања и осмишљавања каријере су и промене у изјавама о двојици највећих ривала, после тријумфалног завршетка сезоне. Некога је могла да изненади недавна Бекерова изјава да је Федерер ипак најбољи свих времена… Међутим, после победе у Лондону је и Новак два пута нагласио да је Федерер највећи, а Надал одмах уз њега…

Спортиста из мале и оцрњене земље, који се годинама довијао да стекне место у високом друштву, сада и оваквим изјавама показује да је досегао ниво потпуне надмоћи над осталима. Дижући ривале на пиједестал, иако их је потпуно засенио, уздиже и себе.

Међу кључним утисцима о томе колико се изборио у играма ван терена, биле су Ђоковићеве победничке поруке на камерама, у полуфиналу и финалу. После свих језика које је у међувремену савладао и користио у свечаним приликама, сам крај застрашујуће сезоне је обележио порукама на српском, написаним ћирилицом. Честитиком „Срећна слава!”, прославио је аранђеловданску неумољиву победу над Надалом, а речима „А сада одмор”, лекцију одржану Федереру, коме ни брада, ни туђа столица, нису помогле у финалу. Кратко и слатко. К’о вели, не морам више никоме да се улагујем, а ви преведите ако вас занима…

 

Извор: Политика