Позната врањанаска песникиња Веселинка Стојковић послала нам је песму о татама двометрашима, а све у циљу борбе за наше мале другаре. Били смо слободни да објавимо још тога о Веселинки, којој је цвеће љубав. Бар тако ми из Ћирилице сматрамо.

Милорад Ђошић-Ћирилица Београд
 

„И ево, до априлског тренутка 2017, у периоду чекања од конкурса до конкурса града Врања за новчану помоћ за штампање књиге, нанизали су се нови препеви и мојих записа и моји, и друго“ – каже у уводном делу нове књиге Веселинка Стојковић, врањска песникиња.

„Стиглa су и признања са Међународног словенског конкурса поетских препева 2016 – 2017. руских песника и песника Бугарске, Србије, Македоније (десетог, јубиларног), у оквиру Стихи.ру – Националног књижевног портала Русије (највећег) –за препеве мојих записа, цењеним песникињама – Светлани Пригоцкаји (Не хитајте, вали морски, Чујеш ли звона црквена), Олги Борисовој (Туга, Сунце ме заборвило, Минуло време), Оксани Осиповој (А пролеће је, и за препеве песама Десанке Максимовић, Јована Дучића и Лине Костенко са украјинског језика). За мене велико изненађење, и радост, свакако.

На Међународном фестивалу препеване поезије у Самари (Русија) 2016, између осталих, и високо награђених препева, песникиња Светлана Пригоцкаја (препевава поезију са неколико језика) имала је успешан препев и моје песме Цвет.

Ево још једне априлске радости: на Међународном конкурсу „Земља – наш брод“ Самара, 3. место за песму Стижеш. Песму је на руски језик препевала песникиња Софија Измајлова.

'То су лијепа изненађења... Честитка од срца!' Мирослав Б. Душанић, Хамбург; 'То су најлепши тренуци кад нас други вреднују. Поздрави из Ниша, Честитке!' Душан Ђорђевић. 5. 4. 2017.“

 

Веселинка Стојковић

 

MOJ TATA

Moj тата је двометраш,
Као какав кошаркаш.
Фудбал нам је игра права,
Ал' га често боли глава
Од голова што их прима
Од делије свога сина.

Данас тако, сутра тако,
Није му, није лако.
А ни мени, богме, лако није
Од фудбала тате делије,
Само кад би, кад би знао тата,
Колико волим да имам брата.

И сестрицу, што да не,
У старости да не брине.
С њом бих љуљашку делио,
До неба се веселио,
Само кад би, кад би знао тата,
Имао бих и сестру и брата

Маргарете

Цвећарка
Сама цвет
Кад застадох у царству цвећа
Осмехом бисерне сете понуди ми
Маргарете

Часак два минуше
Тишина склопи се нема
Рука моја крену букету жутих
Хризантема
Цвећарка

Сама цвет
Кад пођох из царства њеног
Бојама утихле сете у воду спусти
Маргарете

Маргареты

Флорист
Сама цветок
Когда я остановился в царстве цветов
Са жемчужной улыбке она мне предложила
Маргареты

Момент два прошли
Наступила немая тишина
Моя рука потянулась к букету желтых
Хризантем

Флорист
Сама цветок
Когда я проходил из ее царства
Цветами утихлой трвоги в воду опустила
Маргареты

Русский: Радмило Ристич

Извор:
http://www.stojanbog.net/?p=10 12