На промоцији у Галерији РТС-а говорили су академик Владимир Костић, председник САНУ, проф. др Бранко Ковачевић, председник АИНС, главни и одговорни уредник Научно-образовног програма РТС и в.д. директора Телевизије Србије Илија Церовић и главни уредник „Галаксије нове” Станко Стојиљковић.

Научнопопуларни часопис „Галаксија” био је један од најбољих те врсте у Европи, а свакако без премца у некадашњој СФРЈ. Угасио се 2001. године, али захваљујући напорима другом по редоследу главног уредника овог магазина Станка Стојиљковића, „Галаксија” је поново међу нама у електронској верзији.

У присуству великог броја научника и љубитеља науке у Галерији РТС данас је представљено електронско издање часописа за популаризацију науке „Галаксија нова”. На промоцији су говорили академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, проф. др Бранко Ковачевић, председник Академије инжењерских наука Србије, главни и одговорни уредник Научно-образовног програма РТС и в.д. директора Телевизије Србије Илија Церовић и главни уредник „Галаксије нове” Станко Стојиљковић.

Први број „Галаксије” освануо је на кисоцима 1972. године, заслугом двојице двојице врсних новинара – Гаврила Вучковића, главног уредника, и Танасија Гаврановића, заменика главног уредника, који су јој остали верни до одласка у пензију. Изникла је магазина „Космоплов”, посвећеног научној фантастици и популаризацији науке, чији је главни уредник био Гаврило Вучковић.

Готово да нема научника или истраживача у Србији – од академика до почетника – који је у својим младим годинама није читао, а многи су се на њеним страницама огледали у писању. Од 2001. године када је „Галаксија” престала да излази многи су се распитивали да ли ће је ико обновити.

И ево, „Галаксија” је поново међу нама. Као „Нова Галаксија” или „Галаксија нова” вакрсава у старом духу и новом руху. Из претходне је сачувала врхунско зналачко писање на поједине вруће научнотехнолошке теме које је сада преобукла у електронско издање.

Сада је то први научни магазин на интернету у нас и на просторима пређашње Југославије за који пишу наши водећи научници у матици и расејању, од којих су шесторица академици (чланови домаћих и иностраних учених друштава), двадесетдвојица редовни професори универзитета, тројица доктори наука, двојица магистри и четворо стручњаци за поједине области, не рачунајући главног уредника који је, поред осталог, утемељио и готово две и по деценије уређивао научну рубрику „Политике”.

На крају је хор „Гледанице”, под руководством композитора и хармоникаша Ратислава Благојевића, оптпевао сплет изворних народних српских песама.

Извор: Галаксија