Извор: facebookreporter.org

Поштовани господине уредниче,

Поштована редакцијо,

Пред одлазак из Јоханесбурга сам сасвим случајно добио бројеве пет и шест Вашег, тј. нашег листа ”Глас српски”, тако да сам имао прилике да од прве до последње стране прочитам све текстове, неке и више пута.

Као бивши, могу рећи и велики издавач књига и часописа у бившој Југославији, морам рећи да сам одушевљен што такав лист постоји! Оно што објављујете, садржина текстова, техничка опрема, а посебно то што негујете ћирилицу, заслужује све честитке, и не само честитке, већ и практичне видове подршке! Знам колико то захтева труда, залагања, трчања, организовања мреже сарадника, продаје и наплате. Одушевљава ме интелектуални приступ листу.

Све што објављујете усмерено је на неговање српства, и то српске традиције, културе, обичаја, историје, поезије и садашњег тренутка – а највише на очување српског бића и поред забрињавајуће, а непотврђене, информације да је 2015. године Србију напустило 58.000 Срба!

Успели сте достојанствено да се издигнете изнад текуће политике и политичарења, странака и међустраначких односа, избора, оговарања и ружних речи, што знајући нас сигурно није лако. Волео бих, мада се бојим да није тако, да имате и материјалну подршку, и можете да се више бавите квалитетом листа, а мање финансијама. Колико ми је познато ”Глас српски” није присутан у другим земљама Африке.

Поздрав,

Бивши Амбасадор Југославије у Анголи

Мирослав Петровић,

Луанда

Преузмите ,,Глас српски“ – Јоханезбург (бр 6)

После завршене основне и средње школе, упоредо је завршио Правни факултет у Београду и немачки језик. Дуги низ година био је преводилац, чак 20 година директор „Дечијих новина“ из Горњег Милановца, а после завршене мисије амбасадора Србије у Анголи, остао је да тамо живи и развија свој посао. Супруга и две ћерке живе у Србији, али Африку, као и он, много воле и често посећују.