У време када је живео најстарији познати српски књижевник Димитрије Синаит (11.век) 90% Срба је било неписмено. Али били су то људи који су знали за шта живе и за шта умиру. И оно што су знали – то су знали одлично. Њима живот није пролазио у будалаштинама и нико их није могао завести да скрену са пута којим треба да иду.

 

Верујем да су ти „неписмени“ били паметнији, мудрији и духовнији људи од огромне већине данашњих професора и псеудо-образованих Срба.
Срби су до христијанизације писали „цртама и резама“, древним писмом, српским рунама.

5000 година пре тога на простору Винче наши далеки преци даровали су човечанству прво писмо на свету.

Срби су се служили глагољицом, али и латинским и грчким писмом, да би на крају пригрлили ово које данас неправедно називамо „ћирилицом“, а још неправедније запостављамо.

Данас Срби, и то они који имају школе и факултете, куцају бесрамно такозвану „ошишану латиницу“ без знакова šđćčž . И они се тога не стиде. Не стиде се своје простоте и функционалне неписмености јер нису у стању да скину обичну ћириличну тастатуру.
Нису у стању да скину ни њима дражу латиничну са словима šđćčž.
И ако им то кажете у лице још ће се и наљутити.

Ако је наш Немања знао да се лепо потпише док је варварин Барбароса био неписмен, то нас не спашава срамоте коју нам доноси данашњица у којој је председник Србије функционално неписмени криминалац са купљеном дипломом.

Необразованост и неписменост није спречавала Милоша Обреновића да успешно води државу. И ако упоредимо његову неписменост и „писменост“ садашњих властодржаца, са обе руке гласам за „неписменог“ Милоша.

У рану јесен 1941. партизани су кад заузму неко село у Србији скупљали неписмене сељаке и читали им „Како се калио челик“. Правили су често и курсеве за аналфабете. Њихови тадашњи савезници „равногорци“ смејали су се овој згоди. Нису ништа схватали, као што нису схватали ни много шта друго. Тако су уосталом и завршили, и не верујем да им је после било до смеха.

Знали су комунисти врло добро шта раде. Једино су их добро познавали збораши и други образовани националисти Недићеве Србије. И они су их једино и тукли како треба, мачем и огњем, али пре свега пером и речју.
Али није то тема.

Свакако је описмењавање народа било племенита замисао. Међутим комунисти су далеко од племенитости и нису описмењавали народ за његово добро, него да га боље подјарме и исперу му мозак. А последице дугог периода комунистичке куге видимо тек у данашњици.

Данас тужно можемо да закључимо да је описмењавање нашег народа у другој половини прошлог века искоришћено једино за тровање комунистичком и другом безбожничком пропагандом.

У 21. веку у коме је Србија распарчана и окупирана, на делу је сваки вид духовног геноцида и претварање човека у животињу која зна да чита и пише.

И та маса, која је наводно описмењена, а заправо функционално неписмена и необразована, сада је веома подложна манипулацији.

Сигуран сам да таквој манипулацији нису подложни они малобројни слабо писмени или неписмени старци који живе на планини. Они знају шта знају. И то што знају, то исправно и добро знају.
И њима не можете продавати шарене лаже. Они не читају жуту штампу, немају интернет и не знају сигурно ништа о створењима: Маци, Станији, Кристијану и сличнима.
Нити им „онај што склапа руке и прича бајке“ може испирати мозак.

Сигуран сам да када би узели било ког чобана са планине био би паметнији од свих чланова владе на челу са полу-лудим премијером и председником Србије приде.

Кад видите како Срби користе своју „писменост“ може само да вам припадне мука.
Просечан Србин и Српкиња читају само о свињаријама полусвета који живе у домаћим тзв. „ријалитијима“ којима туку бесомучно на неколико канала. Иста та догађања из разних студијских брлога се после штампају у скоро свим штампаним медијима, наравно латиницом.

Чему служи та „писменост“ становништва? Пишу се несувисли коментари и објаве преко такозваних друштвених мрежа. Време и енергија се не троше на образовање, оплемењивање душе неким благородним читањем и писањем. А не! Таман посла.
Ти који сричу слова и набадају по тастатурама још се сматрају позваним да цео свет чује њихово безначајно мишљење.

После они који читају коментаре и објаве покушавају да полемишу са исто тако необразованом и бесловесном креатуром са друге стране. И све се своди на то.

А ништа нису бољи ни они који имају неке школе а раде исто, уместо да прочитају неку књигу, па макар и лошу.

Најгори кошмар контроле над поробљеном масом је Фејсбук. Тај проклети Фејсбук је гори за Србе него сви ратови и буне кроз које смо прошли као народ за 200 година.

Огромна негативна енергија и страшно губљење времена. Велика штета која се у духовном геноциду наноси српском народу чини управо Фејсбук.

Сви знамо да је Фејсбук створен само због контроле корисника, и истраживања јавног мнења, али код Срба је то отишло у правцу неограниченог заглупљивања. Могло би се рећи да је Фејсбук код Срба постао јама безданка духовног геноцида над српским народом.

Улудо траћење могућности читања и писања нашег народа може се кратко описати у стиху:
„На Фејсбуку улудо утрошени сати, шта радите Срби кукала вам мати!“

Када се све сабере и одузме, једини закључак – полуписменост данашњице је неупоредиво гора од неписмености у прошлости.

Остале текстове са рубрике Став можете прочитати ОВДЕ.

 

Аутор: Горан Давидовић

Извор: Ослобођење