• Без несвесног роба нема ни апсолутне власти. Данас такав, савршени роб постоји. Он је поробљен у толикој мери да чак није ни свестан свог понижавајућег положаја. То жалосно биће можемо назвати и Савршеним потрошачем
  • У својој идеалној форми, Савршени потрошач је истргнут и одсечен од сваке идентитеске заједнице од државе до породице, он је безлична индивидуа вођена искључиво анималним нагонима. Он ревносно и по команди реагује на све небитно и приземно.Он штити јаке и презаштићене а равнодушан је према слабим и угроженим
  • Такав потрошачки аутомат дели своје интимне фотографије са безброј непознатих људи на друштвеним мрежама и ставља се на листу чекања за уградњу чипа под кожу. Али, сенка таквог терминатора налази се и у душама слободних људи. И само чека тренутак непажње 
  • Одговорни породични човек је највећи непријатељ потрошачког аутомата. Породица се због свега тога нашла на првој линији напада од стране глобално - потрошачког друштва
  • Комбиноване активности Руске државе (државна воља, законодавна активност, активна улога Цркве, ангажовани медији) дају другачије одговоре на ова питања од тренутно глобално доминантних. А Владимир Путин постаје ходајућа метафора таквог глобалног одговора
  • Путин на језику симбола одавно није само председник Русије већ и незванични представник алтернативне и хуманије светске породичне цивилизације чији се обриси, упркос густој медијској магли, све брже помаљују на глобалном хоризонту. Зато је он данас и најсатанизованији светски лидер у западним медијима (и на порталима ЛГБТ заједнице), али и велика нада слободног човечанства
Пише: Радован ТВРДИШИЋ
 

        У ЈЕДНОМ од својих последњих интервјуа медијској кући RT, Владимир Путин је, осликавајући природу суштинских глобалних неспоразума, изјавио да између САД и Русије постоје фундаменталне културолошке разлике, као и разлике у философији живота.У основи америчке самоспознаје лежи индивидуалистичка идеја а у основи самоспознаје Русије стоји колективистичка идеја.

        То је још један сигнал да се у сенци великог геополитичког окршаја, који пред нашим очима кулминира на Блиском истоку и чији циљ је контрола територија и природних ресурса, дешава и идеолошки сукоб породичне и антипородичне цивилизације чији је циљ душа савременог човека.

Терминатор

        Сваком слободном човеку јасно је да циљ глобалног потрошачког друштва није опште повећање богатства и праведније друштво, као што се преко медија сугерише, већ апсолутна власт групе привилегованих.

        Ради остваривања, такве, апсолутне власти, било је неопходно  комбинованим средствима манипулације, подстицаја и принуде створити несвесног роба, неостварени идеал свих моћника кроз историју људског рода.

        Без несвесног роба нема ни апсолутне власти.

        Данас такав, савршени роб постоји.

        Он је поробљен у толикој мери да чак није ни свестан свог понижавајућег положаја. Не само да не сања слободу, као сужњи некад, већ је спреман да се жестоко бори за очување свог робовског статуса.

        Ово жалосно биће можемо назвати и Савршеним потрошачем.

        Савршени потрошач је у суштини биће без своје воље, он само има научену способност усвајања туђих идеја и жеља као својих. Обескорењен и без породичног и националног идентитета он је савршено подобан за сваку врсту манипулације.

        У својој идеалној форми, Савршени потрошач је истргнут и одсечен од сваке идентитеске заједнице од државе до породице, он је безлична индивидуа вођена искључиво анималним нагонима.

        Он ревносно и по команди реагује на све небитно и приземно. Он штити јаке и презаштићене а равнодушан је према слабим и угроженим.

        У Србији он подржава и некритички брани сваку осуду сопственог народа (од Маркала преко Рачка до Сребренице) а банализује и подсмева се његовом страдању (од Крајине преко NATOбомбардовања до погрома на Косову и Метохији).

        Он по заповести изражава саучешће само људима Запада, људима „прве категорије“ а прећуткује па се чак и подсмева жртвама споственог народа и свим осталим, мање битним.

        Такав потрошачки аутомат даје својим аутомобилима лична имена, у стању је да данима кампује испред потрошачких храмова ради најновијег модела смартфона, учествује у људским стампедима због сезонских попуста, полива се хладном водом јер су му рекли да је то хумани чин, дели своје интимне фотографије са безброј непознатих људи на друштвеним мрежама и ставља се на листу чекања за уградњу чипа под кожу.

        Истине ради треба рећи да се сенка таквог терминатора налази се и у душама слободних људи.

        И само чека тренутак непажње.

Препреке у остваривању циљева глобалних елита

        Највећа препрека у остваривању апсолутне моћи глобалних корпоративних елита представља постојање заједница чије вредности су супротне наметнутој индивудуалистичкој догми.

То су природне породице, суверене и делимично суверене државе и данас већ и растуће алтернативне цивилизације са породичним вредносним системима.

        На личносном нивоу одговорни породични човек је највећи непријатељ потрошачког аутомата. 

Одбрана природне породице

        Породица се због свега тога нашла на првој линији напада од стране глобално - потрошачког друштва.

        Глобална финансијска елита је одавно схватила да би свако слабљење природне породице убрзало разарање друштвене солидарности, олакшало рушење суверених држава и спречило стварање светске алтернативе Новом светском поретку.

        Због тога се против природне породице употребљавају досад невиђена средства: глобална медијска промоција антиморала под маском заштите људских права, наметање антипородичних законодавних тенденција, мрежно промовисање антипородичних стилова и финансијски подстицаји промотера антипородичног понашања, плашење становништва демографском експлозијом и мањком ресурса.

        Зло које одувек пратило људску природу први пут у историји добија и свог верног савезника у виду широке медијске промоције.

        Зло се данас отворено рекламира.

        Тога раније није било, у старом свету иако пуном противуречности и сукоба ипак је постојао стабилан систем вредности који је разликовао добро и зло.

        Данашње глобалне елите су стабилан систем вредности замениле лако мењајућим флуидним моралом по коме је дозвољено све што је у њиховом интересу.

        Поставља се питање: да ли се и како природна породица у таквим околностима може одбранити.

Нада

        Добра вест је да се глобално-потрошачко друштво, упркос привидној моћи, данас налази у својој регресивној фази.

        Утисак је да је упркос још увек израженој економској, војној и медијској снази време његове пуне доминације за нама.

        Овај утисак је везан за јачање држава са другачијим друштвеним вредностима које постају реална цивилизацијска алтернатива Новом светском поретку.

        Истовремено огољена, тоталитарна и охола природа данашњег глобалног друштва је дубински разорила концепт наметнуте западне моралне супериорности, показала сву дубину светске кризе и учинила да светска историја, упркос Фукујами, није завршена, већ се пред нашим очима ствара нова.

        У тој новој историји светска економија је у вишегодишњој стагнацији и западна понуда индивидуалистичког потрошачког раја све више личи на обичну шарену лажу.

        Човечанство данас тражи нову егзистенцијалну понуду која ће му живот учинити смисленим.

Зато савремени свет живи на цивилизацијској ивици. Питања практичне геополитике која данас деле човечанство могу већ сутра у потпуности отићи у други план у односу на сукоб о природи човека, породице и друштва.

        Комбиноване активности Руске државе (државна воља, законодавна активност, активна улога Цркве, ангажовани медији) дају другачије одговоре на ова питања од тренутно глобално доминантних. А Владимир Путин постаје ходајућа метафора таквог глобалног одговора.

        Путин на језику симбола одавно није само председник Русије већ и незванични представник алтернативне и хуманије светске породичне цивилизације чији се обриси, упркос густој медијској магли, све брже помаљују на глобалном хоризонту.

        Зато је он данас и најсатанизованији светски лидер у западним медијима (и на порталима ЛГБТ заједнице), али и велика нада слободног човечанства.

        Јасно је да духовна,политичка, историјска и културна логика говори да је место Србије у породичној цивилизацији коју све отвореније заступа Русија.

        Нажалост, Србија је као држава, захваљујући погубном деловању својих елита у прошлости, безалтернативно се везујући за Еутопију преузела велики број аутодеструктивних државних обавеза.

        Оне најстрашније, попут одрицања од дела своје територије и приступања  NATO-у се, иако се још увек формално не намећу, сваким новим даном све више подразумевају.

        Ипак, упркос инерцији медијске пропаганде која ће са сваким новим отвореним поглављем покушавати да надува издувани балон ЕУ егзалтације чини се да сутрашње главно питање неће бити „да ли треба прекинути пут ка ЕУ“ већ „како га прекинути са најмање штете по народ Србије“.

        У сваком случају, будућност ће брзо дати одговор да ли ћемо сутра дочекати у глобалном тоталитарном логору или ћемо бити сведоци рађања једног хуманијег и породично оријентисаног друштва.

        Јасно је да се узроци економских, социјалних и ратних недаћа на Земљи не налазе у тзв. популационој бомби и мањку природних ресурса већ у болесној похлепи привилеговане мањине која вођена логиком профита и апсолутне моћи неконтролисано уништава традиционалне обрасце понашања и црпи светске енергетске изворе.

        Породична цивилизација као свој циљ уместо савршеног и себичног потрошача мора поставити одговорног и скромног породичног човека.

        Породични човек је логиком свог живота и учења у природној породици усмерен на пут потрошачког самограничења и социјалног давања.

        Парадоксално, у још увек тржишно оријентисаној цивилизацији оптерећеној ратовима, економском кризом и општом несигурношћу управо Породични човек располаже са изузетном понудом животног смисла коју је тешко одбити.

        Природна породица је неопходна свету. Само повратком природне породице у центар цивилизацијског стремљења победиће се глобална апатија прозрокована учењем да је материјално благостање једини критеријум личне среће.

        Само достојанство и дубоки смисао и лепота породичног живота може да удахне нову снагу и одушевљење у уморну душу човечанства.

        И српског народа, наравно.

 

Извор: Факти