На недавно одржаној промоцији монографије "Деспотовац" Стојадина Томића у Деспотовцу, отворено је и једно веома значајно питање, треба ли Деспотов град да чува Ћирилицу? То питање на скупу као примедбу шта је највише растужује у Деспотовцу изнела је деспотовчанка професорка за словенске језике др Гордана Јовановић.

 

Она је замолила власнике приватних радњи да јој не замере, али да би било много лепше да су њихови натписи разумљиви и написани Ћириличним писмом. Као неко ко је познат да не започиње само дискусије већ и нуди решење и професорка га је понудила у нади да ће га прихватити надлежне институције општине. Али најпре треба кренути редом и упознати се са нашим примарним писмом. Шта је то Ћирилица?

ПРОФЕСОРКА ДР ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ је рођена у Деспотовцу 1940. године, а гимназију је завршила у Ћуприји. Након тога стекла је две дипломе на Филолошком факултету у Београду, као професор руског и пољског језика и књижевности. Докторирала је 1969. године на Јагјелонском универзитету у Кракову у Пољској. Највише времена провела је радећи у Институту за српски језик САНУ као сарадник, а као редовни професор Филолошког факултета отишла је у пензију стоји у њеној биографији на сајту САНУ . Учествовала је у многим пројектима који су се бавили изучавањем славистике. Области којима се бави су: полонистика, старословенистика, историјска ономастика, компаративно проучавање историје словенских језика. Њено за наш крај најзначајније дело је превод Житија Деспота Стефана Лазаревића које је написао Константин Филозоф.

Шта је то Ћирилица? Ћирилица је национално писмо Срба који по правилу не треба да буде угрожено натписима на Латиници, које је наше друго писмо и никако не би смело да постане примарно. Ћирилицу су саставили ученици чувених Солунаца Ћирила и Методија који су на наговор кнеза Растислава дошли у Моравску да преводе богослужбене књиге, прво су саставили глагољицу која је и послужила да касније њихови ученици саставе Ћирилицу. Наше писмо Ћирилицу реформисао је Вук Стефановић Караџић који је избацио сувишна слова и мудро се водио чињеницом "један знак, један глас".
Примедбама које је изнела професорка Гордана, прикључио се и представник Културно - просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић који је изнео податке да је Србија у много чему много раније била у Европи и да Европа нема права да захтева од Срба да се одрекну Ћирилице. У Србији постоје удружења која се баве заштитом националног писма, једно такво је и Српско удружење "Ћирилица" које је својим саветима допринело да се многи натписи и сајтови окрену ка неговању националног писма.

РЕСАВСКО - ПРЕПИСИВАЧКА ШКОЛА : У
Деспотовцу се много раније него у другим деловима писало на Ћирилици, поготово због рада "Ресавске школе" која је била смештена у манастиру Манасија задужбини Деспота Стефана Лазаревића. То је био центар за поправку црквених рукописа, окупио је велики број монаха који су се ту нашли бежећи од турске најезде, сарадник је био и Костантин Филозоф писац житија Деспота Стефана Лазаревића. Рукописи из ове школе пред најездом турака, ношени су од манастира, до манастира, до далеке Свете Горе, према неким историјским подацима.

Професорка др Гордана Јовановић је због ове прошлости Деспотовца и решила да скрене пажњу приватних предузетницима у Деспотовцу, нудећи делотворно решење.

- Да разговара библиотека, школа и општина, да се позову власници и да им се предочи шта је то. Новинари би требало да пишу о томе, да народ просто буде едукован, да зна зашто је важно писати Ћирилицу", објаснила је свој предлог професорка Јовановић у интервјуу за "Плажански гласник".

 

Извор:Плажански гласник