пише: проф. др Рада Стијовић ( Институт за српски језик САНУ ).

Рада Стијовић Како да знамо да су леђа и врата именице средњег рода у множини, а деца – по облику именица женског рода у једнини, а по значењу збирна именица (као дечурлија, балавурдија)?

Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји. Ако је он у облику мушког рода и именица је мушког рода: овај владика, мој тата, храбри војвода (као и: „леп цуретак”, „несташни девојчурак” и сл.). Да је именица девојче средњег рода видимо из примера типа „добро (лепо/ово) девојче”. Именице пијандура, пијаница, пропалица, изјелица и мушког су и женског рода; кажемо: „Он је велики изјелица (пропалица, пијаница)” и „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)”.

Понекад није довољан номинатив да се одреди ког је рода именица: „ова леђа” и „ова деца” су као „ова жена”, зато се може десити да их прогласимо именицама женског рода у једнини. У овим случајевима помаже нам акузатив. Пример: „Зови ону децу” (као „ону жену”) указује на женски род једнине, док примери: „Савиj та леђа” или „Затвори она врата” (као „та/она села”) указује на средњи род множине.

За одређивање броја именице добар показатељ може да буде датив: ако се у дативу јавља наставак -има или -ама, сигурно је множина: врата–вратима; даире–даирама, а ако се не јавља, у питању је једнина: деца–деци, браћа–браћи.

Извор: Језикофил