Вукосављевић: Певао је о својој Србији, "из главе целог народа". Ивков: Прославио све по чему смо достојни славе. Лакићевић: Ко није видео Србију, замишља је по Ерићевим песмама


Песникова породица Фото П. Митић

МИНУТОМ ћутања у пуној сали Скупштине града Београда у петак је почела комеморација поводом смрти великог Добрице Ерића, "најнародскијег од свих песника".

- Певао је о својој Србији, како би то Његош рекао "из главе цијелог народа". Глава је свакако била народна, али речи које је бирао, низао, усаглашавао биле су упечатљиво његове, неупоредиве. Имали смо и још увек имамо истинских и исконских песника, али поезија Добрица Ерића обнављала је у народу којем је певао и веру и наду и љубав и побуну против неправде - казао је министар културе Владан Вукосављевић.

Министар је подсетио колико је Ерић волео свој језик, писмо, ћирилицу и колико се борио за њихово очување.

- У тој борби био је јасан, гласан и одрешит. "Српски језик је поезија, једино птице певају лепше", нема лепше изјаве љубави свом језику. Сада, када почива у својој завичајној земљи, памтићемо и понављати његове речи које су израсле из наше родне земље као њени најсочнији плодови - поручио је Вукосављевић.

Песников пријатељ, колега и уредник Српске књижевне задруге Драган Лакићевић оценио је да се "одавно Србија није опраштала са већим и оданијим сином, још од одласка Десанке Максимовић, добре виле српске поезије".

- Добрица се родио да буде песник налик рођењу цвета и дрвета. И сам је осећао да му је то дар неба. Имао је дар за реч, језик и песму. На свој начин, умео је да опева и позлати, да изрази биће и судбину земље ратара и ратника. Ко није видео Србију, замишља је по песмама Добрице Ерића - рекао је Лакићевић.

Вукосављевић и син Добривоје Ерић

Уредник СКЗ-а је подсетио да су његове књиге бележиле огромне тираже, да је га прихватала публика, и деца и одрасли, а он им се одужио тако што је неуморно обилазио школе, вртиће, домове културе, манастирске порте, и казивао своје стихове.

- Био је добростив и благ у свету зависти и недарежљивости. Свакоме се одазвао и осмехнуо, друге песнике похвалио. Опевао сваку доброту и гостопримство, овековечио своје пријатеље - казао је Лакићевић.

И књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков нагласио је да смо "изгубили човека који је безгранично много волео Србију".

- Настојао је да химнично прослави све оно што је у Србији достојно славе и по чему је она другачија у свету, међу другима. Његова је душа онолика колика је његова поезија - рекао је Ивков.

Миња Субота, који је са Ерићем провео деценије у дружењу и сарадњи, казао је да је ово пријатељство за њега "велика привилегија".

- Кад се само сетим колико смо пута заједно ишли у наше лепе српске школе. Чекали су нас насмејани ђаци, чекали да упознају Добрицу Ерића, песника из читанке - присетио се Субота. - Читао сам његове песме у рукопису, на неке компоновао музику, мада, није ту било много компоновања, јер је у његовим стиховима већ била музика. Само ми је жао кад помислим, колико је стихова однео са собом а није нам их рекао!

Уместо опроштајног поздрава, преко видео-бима, присутнима је приказан снимак Добрице Ерића и његових пророчких стихова:

- И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији, да будем грумен ове земље о којој певам без предаха и у којој светли прах мојих предака.

Субота, Лакићевић, Лазић, Јанковић и Младеновић

ПОНОСНИ НА ОЦА

ПЕСНИКОВ син Добривоје Лале Ерић казао је да су, за њихову породицу, ово "дани туге и бола, али и великог поноса".

- Туга ће остати наша, лична, али ће његово дело, знам, превазићи нашу жалост и остати запамћено заувек - казао је млађи Ерић. - Ми, његова деца, били смо најпоноснији кад је гостовао у нашим школама, вртићима, рецитовао своје стихове, а ми се шепурили пред учитељицом.

Извор: Новости