(ИЗГЛЕДА ДА НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО)
 

Српски језик, прецизније српскохрватски, имао је веома добар статус на европским и светским универзитетима у оквиру тамошњих факултета или катедара за славистику. Број лектората на којима се изучавао био је импозантан-у Француској, рецимо, на чак 11 универзитета. Сада се српски лекторати, веома важна места за изучавање и ширење српског језика, а тиме и свеукупне културе гасе, а њихова места преузимају професори хрватског, бошњачког и црногорског језика.

О том проблему је са професором Вељком Брборићем, шефом катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, разговарала Милена Вујовић.

„Крајем 20. века када настају нови, политички језици, други су некако били офанзивнији, дрчнији, било им је необично стало да се докажу и да на тај начин стекну своје лекторате.

Европски универзитети су ту били практична памет, с обзиром на то да је неспорно да је то лингвистички један језик и да се јако добро разумемо, без обзира како тај језик именујемо, српским или неким од ових других националних имена, хрватски, бошњачки, или у новије време црногорски језик...

Ми смо били недовољно прибрани, као да се нисмо сналазили, и многи лекторати данас јесу лекторати...у Бечу је то БХС (босанско-хрватско-српски) језик, али српски језик тамо предаје неко ко није из Републике Србије и Републике Српске и ко тај језик не именује српским језиком. Тиме је направљена велика културна штета.

На тај начин смо, не преполовљени, него десетковани, како на европским тако и на светским универзитетима, и то је данас невесела слика српског језика и културе. Јер тамо где има лектора ви пропагирате свој језик, културу, преводите своје писце, студенти се упознају...

Ја верујем да ће држава наћи некакав интерес и да каже да ли нам је интерес да имамо лекторате у Немачкој, Француској, Пољској, Русији или не. Не верујем да ико одговоран и озбиљан може рећи да нам лекторати не требају, али није довољно рећи да нам требају, потребно их је наћи...Држава на то мора добро да реагује и мора наћи нешто новца, све то кошта.

Истина, нису то велики новци, и ако бисмо направили некакав тим лектора, а ми их имамо већ оспособљене, дакле, није проблем да неко ко ради, ко је асистент на Катедри за српски језик, ко је асистент у Институту за српски језик, ко је пристојан професор у београдској гимназији да оде и да буде лектор годину дана и да има некакав статус, јер он представља своју државу, не иде он тамо самостално, по приватној линији.

Лекторати данас функционишу по међудржавном уговором, међууниверзитетском и међуфакултетском...искористити нешто, направити уговоре са значајним центрима и гледати да се та ситуација поправи, да буде функционалнија, веселија него што је сада..."

Извор: РТС

Ипак да изгледа није све тако црно послушајте.
Прилог: