Америчка истраживања српског менталитета указују на мане и врлине које се не могу изменити.

 

 Недавно су средства јавног информисања објавила резултате једног за Србе изузетно важног истраживања, обављеног, наводно, у Сједињеним Државама. На основу њих Срби су неизменљив народ. Наравно, да то није једино западњачко истраживање те врсте. Занимљиво је да је Владимир Дворниковић давне 1937. године, у књизи Борба идеја, забележио: „Срби и Словени, као епски људи, никада нису били омиљени или макар признати као равноправни у Европи, јер су их сматрали културно инфериорним“.

После свега што се догодило у последњих четврт века, јасно је да су остваривању „виталних интереса“ великих сила на Балкану помогле сецесионистичке снаге, рачунајући на обећану корист. При томе, су екстремни националисти мотивацију нашли у непревазиђеној историјској мржњи према вишеструко супериорном српском народу. Аналитичари помињу два разлога за најновија страдања Срба и урођену нетрпељивост према Србима. Први је геополитички положај, а други су – одлике Срба.

Говорећи о узроцима распада СФРЈ Јохан Галтунг из Берна је, у вези с геополитичким положајем Балкана, изјавио: „У овом делу Европе постоје две велике поделе: католици и православци, односно хришћанство и ислам. Херојски је, можда и донкихотовски, покушај да се на таквој 'тектонској пукотини' изгради кућа. Могуће је и на таквом 'судару светова' створити државу, али, она, не може бити ни унитарна ни федерална конструкција“. Природно је да се том, промишљеном, геополитичком ставу дода, да је река Дрина историјска, географска и политичка граница између Истока и Запада, и да та река дели српски народ на два дела.

 ЗАПАД НЕ РАЗУМЕ СРБЕ

С друге стране, у више америчких анализа, пред рат на просторима претходне Југославије, објављени су разлози због којих Запад „не разуме Србију“. Наведено је: да су Срби пргав, својеглав и непослушан народ – с којим велике силе не могу лако да изађу на крај; да су Срби изабрали 'погрешну варијанту хришћанства' и погрешно писмо; да је Србија превише на Истоку и да је била под 'погрешном окупацијом' а на тај начин се 'историјски отуђила од Европе'; те да је Србија била последњи бастион комунизма у Европи. Власт у Београду, на Западу су поистовећивали с комунизмом, и нису крили да им то смета. Словени и Срби „миришу на Оријант“ – тако је Дворниковић тумачио западноевропски презир упућен Србима.

Уколико се ставе на страну карактерологије које су написали Јован Цвијић, Владимир Дворниковић и Рудолф Арчибалд Рајс, може се рећи да су Срби склони и сталној самоанализи. Проф. Милан Јовановић – Батут је 1925. године у интервјуу за магазин „Реч и слика“ изјавио: „У патолошке појаве морале би се урачунавати и аномалије и девијације у психолошкој сфери читавих крајева. Стога би требало проучити поједине фазе нормалног и патолошког живота нашег народа“. Дакле, Срби су свесни да је њихов живот и ментални склоп за (само)истраживање, али је изазетно важно: што нема истих и сличних анализа за Хрвате, Црногорце, Бошњаке, Македонце, Шћипетаре, Мађаре, Румуне, Грке, Немце, Американце... и шта за судбину Срба значи то што их је супер сила преостала из „хладног рата“ прогласила за непроменљив народ.

Француски дипломата Вижнер (BlaizdeVigener, 1523–1596) сматрао је да је све шифра, па и сама природа. После њега, многи истраживачи потврдили су његов поглед на свет. С обзиром на то природно је што су и људи „кодирани“. Може се слободно рећи да су људи програмирани и да је и живот нака врста програма – представе. Научници верују да ће одређивањем хемијске структуре хуманог генома, односно препознавањем комбинација човекове генетске структуре и откривањем састава ДНК, сазнати сродности и разлике између организама, како је људски род настао, разјаснити историјска кретања и добити одговоре на слична питања. Генетски код је немогуће негирати, а то значи да су људи непроменљиви или су занемарљиво променљиви – на нивоу тзв. слободне воље. Уколико је уопште могуће нешто изменити, то се односи на сфере свести и психе – на људску душу. Зато остаје истина, да је настојање да се радикално мењају појединци и народи узалудно и нехумано. Уосталом, научно је доказано да је људска душа одређена са шест кодова (вечним душевним записом, генетским кодом, „примарном ћелијом“, утицајем галактичког склопа у моменту зачећа, именом и животним искуством). Као што се појединци разликују – сви су уникати, тако се разликују и народи. Једино човек сам може на себе да утиче, а нико га са стране не може изменити. Зато је настојање моћних да мењају другачије и, на пример, „непокорне“ немогућа мисија.

 СРБИ ИМАЈУ ОДЛИЧНЕ ОСОБИНЕ

Јасно је да се доследност, одлучност, тврдоглавост, као особине личности, сврставају у сталност, стабилност, или непроменљивост. У особе са таквим особинама може се човек увек поуздати и на њих се може ослонити. Народ с таквим одликама, не морају то бити Срби, је стамен, несаломив, али и несавладљив, непокоран, отпоран, тврд, смеон. Политичари у Сједињеним Државама то знају, јер имају изванредне научнике, стручњаке и аналитичаре, и користе таква сазнања за своје интересе. Они што на Балкану цртају и кроје нове границе одлично познају менталитет Срба, Хрвата, Албанаца, босанских муслимана и Мекедонаца. НАТО базе су смештене код најнепоузданијих народа и народа с најмање достојанства – намерно. Сви знају да они које подржава и које је подржавао НАТО, никад не би самостално остварили своје циљеве и вековне снове. Успели су то, јер су иза њих стајале војно најмоћније силе света.

Познавање менталитета малих народа, омогућава моћнима да своје планове усмере на оптималне варијанте. Било је, на пример, провидно да ће се Срби ухватити на мамац који се зове „Косово и Метохија“. Цео свет зна за „косовски мит“ и да Срби не желе да изгубе Косово и Метохију „ни за живу главу“. Неспорно је, да на истоку и на западу званичници знају све о Србима и Косову и Метихији. На пример, само шест дана после отварања представништва „републике Косово“ у Истанбулу, 26. децембра 1996, Министарство иностраних послова Турске објавило је: „Косово је у Савезној Републици Југославији“. Европски парламентарци су у Приштини, 24. фебруара 1997. рекли: „Космет је неотуђиви део Србије“. У листу „Либерасион“ написана је свима у свету позната истина: „Косово је за Србе Јерусалим – они носе у својим срцима успомену на грумен земље пун Косова“.

Јасно је, да ће увек бити народа који ће покушати да се освете за историјске поразе, који су спремни за лечење у прошлости зарађених комплекса и који ће хтети да злоупотребе значај Косова и Метохије за Србе. Насликали су се Словенци, Хрвати, босански муслимани (Бошњаци), Албанци и Немци. У вези са признавањима сецесионистичких република, Јохан Галтунг, норвешки експерт за питања људских права, у интервјуу за „Коријере дела сера“, пре отварања међународног скупа „Људска права у савременом свету“, у марту 1996, рекао је: „Немачка је желела да добије своја ’ловишта’, и да уз Хрвате и муслимане – као у Другом светском рату – победи Србе“. Сви наведени „народи“помогли су, својим усрдним ангажовањем, Сједињеним Државама и Натоу да се сместе на Балкан – најважније војно-стратешко и геополитичко место на Планети.

 РАТ ПРОТИВ СРБА

Рећи за Србе да су непокорни и непромењиви, у ситуацији када се одлучује о њиховом уласку у Европску унију, под највећим уценама, значи најмање пет ствари. Прво, то личи на сугестију: неће бити лако сарађивати са Србима, када уђу у понуђене интеграције. Срби ће свој однос према стварности (непокор) пренети и у окриље западних институција. Друго, решавање статуса Косова и Метохије, биће дуго, узалудно и без видљивих ефеката. Стога, треба што пре донети решење, у складу са интересима Запада, и с највећим могућим избегавањем српског утицаја. Треће, српска непокорност и „самосвест„ може се мудро користити за следеће уцене, претње и условљавања. На тај начин треба убрзати регионализацију и даље разбијање српског националног бића. Четврто, српска схватања правичности и пословична неслога, обезбеђују НАТО-у главни разлог за сталну присутност на Балкану, ради „балканске стабилности“. Осим тога, народ с недовољно самопоштовања, који нестаје, расипа се, верује свима више него својима, не живи у слози – сталан је извор нестабилности. То је аргумент који ће НАТО, када се већ домогао Балкана, искористити да остане на српској територији – Косову и Метохији. Пето, тврдња америчких аналитичаара да су Срби непроменљиви, сигнал је стратезима Запада да треба према Србима примењивати одредбе америчке војне доктрине. У Правилу Копнене војске САД, из 1993. године, пише да је један од задатака Сједињених Држава борба против непослушних и сиромашних народа „трећег света“.

Наравно, немају Срби само негативне особине, као што други народи немају само позитивне. Ретки су народи који су толико мали а с великим бројем врлина. Уколико би најмоћнија земља света хтела да промени нешто у својој стратегији лако би у Србима нашла сјајног сарадника и постигла вредне резултате. Природно би било да званичници САД, због своје савести и извесније будућности, једног момента кажу: оставимо се Срба, прихватимо их онакве какви су, иначе их није могуће мењати – знамо колико Срби могу када се удруже – пустимо их да то учине – свима ће бити боље. Уосталом, Србима завиде на самосвести, храбрости, борбеном и такмичарском духу, умешности, интелигенцији, моралу, добротољубљу, родољубљу, правдољубљу, истинољубљу... Без српске колевке не би било великана који су задужили цео свет. Клонити се Срба истовремено значи имати користи од њихове оштроумности и слободољубовости. Пустити Србе на миру омогућило би да се створи оаза у којој би били чисти ваздух, вода и храна, а истовремено стварање услова да Срби очисте своју земљу, ваздух, воду и храну.

Лепе жеље личе на илузију, јер помињање непроменљивости Срба сигурно је усмерено на остваривање следећих „виталних интереса“ измишљених од администрације Сједињених Држава. Да су САД до сада намеравале да сарађују са Србијом, не би постављали услове које Срби етички и духовно не могу да испуне и не би помињали Србима партнерство, понашајући се бахато, будући да су Срби промућурни па знају да је услов за искрено партнерство – равноправност.

Припадници тзв. међународне заједнице, заправо глобалистички мешетари и пристојно плаћене слуге мегафинансијера (Елита), осећају неподношљиву српску неповерљивост. Зато делу Срба који са њима сарађује не би шкодило да бар прикрије своју наивност – и да се не љуби оне који ће и убудуће следити своје, исто тако непроменљиве, претке.

 

Извор: Светозар Радишић