Недоречена законска регулатива и недоследна примена прописа онемогућиле су нашег гинеколога из Данске у намери да бесплатно обучава овдашње младе лекаре

Небојша Ко­ча­но­вић са ро­бо­том Да Вин­чи­јем (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва )

Гинеколог Небојша Кочановић може у Данској да обучава тамошње лекаре да обављају операције уз помоћ робота Да Винчи. Данац којег Небојша обучи може да дође у Србију да обучава наше лекаре. Али Небојша не може. Томе му стаје на пут српско држављанство и данска специјализација.

Укратко ово је прича у којој се нашао Кочановић када је затражио дозволу за рад у Србији. И то није све – лиценца му није била потребна како би за велики новац оперисао богате клијенте по приватним болницама, већ како би колегама у Крагујевцу, али и широм земље, добровољно показао како се у Европи раде одређене операције материце.

– У Данској радим на едукацији у робот и лапараскопској хирургији и једина ми је намера да искуства поделим са колегама у Србији. Можда некима звучи невероватно, али није ми мотив додатна зарада јер бих то радио бесплатно. Желим да слободно време које имам утрошим на обуку наших младих лекара, који са факултета излазе са сјајним теоријски знањем, али им пракса, нажалост, није јача страна. Сада сам у пуној радној снази, долазио бих кад год ми се за то створи прилика, а сличну немеру је изразило још четворо мојих колега. Нисам ни помишљао да ћу, у жељи да помогнем својој земљи, наићи на толике потешкоће – каже Кочановић.

Иако је основне студије медицине завршио у Србији на крагујевачком универзитету, ствар компликује чињеница да је специјализирао у Данској. Зато му је затражена нострификација специјалистичке дипломе, али се убрзо испоставило да то и није рутински поступак као што звучи. На путу признавања специјализације суочио се са непризнавањем надлежности. Уз објашњење да то није њихов посао одбили су га у Министарству здравља и у Министарству просвете. Исти одговор је добио и на Медицинском факултету у Крагујевцу којем се обратио будући да се у Закону о здравственој заштити наводи да процену дипломе обавља високошколска установа здравствене струке.

– Мојим случајем посебно су се позабавили на Медицинском факултету у Косовској Митровици, па су се консултовали и са свим универзитетима у Србији, али и са Конусом, Републичком агенцијом за квалификацију, Одсеком за послове високог образовања Министарства просвете и Медицинског факултета у Београду… Како нису успели да дођу до правног основа, разговарали су и са једним од чланова радне групе који је учествовао у изради Закона о здравственој заштити. Тада смо сазнали да се према овим захтевима не поступа јер се још чека правилник о вредновању специјалистичких диплома који треба да донесе Министарство здравља – објашњава Кочановић.

Следећа станица била је Лекарска комора Србије јер се наш саговорник досетио да ово удружење издаје привремену лиценцу на 180 дана. Међутим, убрзо је стигао хладан туш – ова опција резервисана је само за стране држављане. Писао је и комори, надајући се да ће његов, али и друге сличне случајеве, моћи да реше на исти начин као и за странце.

– Мени нострификација није непознат појам. Када сам отишао у Данску, да би ми признали српску диплому основних студија, морао сам да положим разлику испита и научим солидно дански језик, али сам имао рок од три године и за то време сам могао да обављам посао. Зашто Србија своје лекаре који раде у иностранству доводи у неравноправан положај у односу на странце? Стичем утисак да при издавању лиценце не обраћају пажњу на вештине којима подносиоци молбе владају већ искључиво на држављанство – прича Кочановић.

У Лекарској комори Србије за „Политику” кажу да нису могли да му дају привремену дозволу, јер није испунио услове прописане законом – није страни држављанин и у моменту када је послао захтев „није имао позив здравствене установе за привремено, односно повремено обављање здравствене делатности”.

Интересантно је да је 2018. године Кочановић добио дозволу за рад и то не на прописаних 180 дана, већ на целу годину. За то време је у јагодинској болници са тамошњим колегама оперисао 35 жена. И тада је имао српско држављанство и данску специјализацију, али је те године у Србију стигао и са донацијом медицинске опреме у вредности од око 800.000 евра.

Добровољац у борби против ковида 19

Будући да је студије завршио у Србији, ЛКС Небојши Кочановићу може да изда лиценцу са којом би радио као лекар опште праксе.

– Тако да је могуће да ипак дођем у Србију лекарским послом како бих помогао нашој земљи у борби са вирусом корона, ако за то буде било потребе – додаје наш саговорник.

Извор: Политика Online

Небојша Кочановић је члан Удружења за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" где својим радом и материјалном помоћи чини борбу за српско писмо успешнијом.