Председник Међународне комисије за истину о јасеновачким жртвама из Лондона, Србољуб Живановић рекао је у Стокхолму да масовне злочине у Другом светског рата нису чинили Немци, већ Хрватска држава својим расистичким законима и њена војска, усташе и две трећине свештеника.

 

Излагање професора Живановића, учесника прве стручне комисије која је 1964. године вршила пробна ископавања у масовним гробницама у Доњој Градини, присутни су саслушали са интересовањем, али и запрепашћењем.

Стручњак из Лондона је током обележавања Дана сећања на жртве јасеновачких логора, изнео обиље података о потресним налазима комисије, о својим досадашњим истраживањима масовног помора Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, као и о резултатима до којих су дошли истраживачи из бивше Југославије и света.

– Нажалост, налази ове комисије су објављени тек 1992. године – рекао је Живановић, који је појаснио да су клице мржње посејали свештенство Католичке цркве, Католичке акције и тадашње власти још почетком 20. века, када су се догодили масовни напади на Србе у Загребу.

Након тога су уследили масовни злочини хрватских и аустоугарских војника у Србији за време Првог светског рата.

– После пораза у том рату, код католичког клера и хрватских екстремиста је нарастао и кулминисао реваншизам и створени планови за уништење, прогон и покрштавање Срба. Ово је и спроведено у току Другог светског рата – рекао је Живановић.

Он је објаснио да није чудно што становништво није довољно информисано о злочинима, јер је током комунизма парола о „братству и јединству“ била важнија од истине и додао да су комунисти још и у току Другог светског рата преговарали са усташама.

Живановић је навео пример пред рат потписаног споразума између представника КПЈ Моше Пијаде и Милета Будака, касније високог функционера усташке НДХ.

На примедбе присутних да се ни данас довољно не ради на његовању достојног сећања на неколико стотина хиљада јасеновачких жртава, пошто су некадашње пароле „братству и јединству“ замењене новим захтевима о потреби регионалне сарадње и помирења, Живановић је указао да ту остаје још доста да се ради.

Живановић види само известан помак у Републици Српској, где је уз сарадњу са стручњацима Музеја „Јад Вашем“ из Јеруслема започело укључивање грађе о Јасеновцу у школске програме.

Говорећи о бројним покушајима да се монструозни злочини у Јасеновцу потисну и умањи број жртава, Живановић је закључио да нема смисла спорити се о броју жртава и подвукао да масовне гробнице и посмртни остаци страдалих и данас постоје у Јасеновцу и Доњој Градини.

– То је највећи српски град под земљом и то нико не може оспорити. Остаје наша вечна дужност да се и на стратишту Доња Градина изгради адекватно спомен обележје, које ће за сва времена достојно служити као страшна опомена будућим генерацијама – рекао је Живановић.

Дан сећања на жртве Јасеновачких логора обележен је у Стокхолму на годишњицу пробоја логораша 22. априла у Стокхолму, а јуче и у Храму Светог Саве у овом граду.

У оквиру програма приказан је документарни филм Бранка Лазића „Били су само деца“.

Организатори овогодишњег помена јасеновачким жртвама су НВО Биро Републике Српске у Шведској, Задужбина „Царица Јелена“ уз подршку АБФ и Парохије Свети Сава Штокхолм.

 

Извор: Срна