Фото: Н.Н. | Илустрација

БЕОГРАД - Одбор за стандардизацију српског језика упутио је писмо Националном савјету за високо образовање у коме наглашава да не постоји посебан језик Бошњака који се лингвистички разликује од српског језика и да би прихватањем студијског програма такозваног босанског језика на универизитету била нанесена непроцијењива штета српском језику и српској култури.

Одбор је упутио писмо Националном савјету за високо образовање јер су, како наводе, добили информацију да је "Савјет добио на акредитацију студијски програм тзв.босанског језика на Државном универзитету у Новом Пазару".

У Националном савјету подсјећају да установа захтјев за акредитацију одређеног студијског програма шаље Комисији за акредитације и провјеру квалитета у високом образовању и уколико Комисија одбије захтјев, установа може да упути жалбу Савјету.

Члан Савета проф. Миодраг Поповић тврди да никаква жалба није стигла Савјету и да је реакција Одбора преурањена.

Одбор за стандардизацију српског језика подсјећа да и ставови значајних бошњачких лингвиста говоре у прилог томе да се српски и босански језик лингвистички не разликују.

"На основу Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и још више на основу научних лингвистичких критерија, јасно је да се не могу као посебни студирати симболички језици, јер они представљају само различита имена истог, у овом случају српског, стандардног језика. Прихватањем овог програма Србија би била једина земља на свету где би се студирао као посебан босански језик", наведено је у писму.

Тврдећи да су имали увид у предложени програм, Одбор упозорава да је циљ студија да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине.

Одбор тврди да се у закључку предлога програма наводи: "Студијски програм садржи довољно елемената српског језика и књижевности чиме се студенти оспособљавају за извођење наставе српског језика и књижевности у основним школама, што ће бити наведено и у додатку дипломи".

Тиме се, сматра Одбор, деградирају српски језик, српска књижевност и српска култура, јер се "српски језик и књижевност подводе под босански језик, књижевност и културу".

"Овако припремљени наставници босанског језика добили би право да презуму и наставу српског језика. Тиме се показује највећи nonsens, на који не може пристати ниједна српска институција. Верујемо да иза овога неће стати ниједан српски политичар јер се тиме ништи осам векова српске писмености и културе", стоји у писму.

Став одбора подржали су и предсједник Савеза славистичких друштава Србије проф. др Рајна Драгићевић, управник и замјеник управника Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду Драгићевић и проф. др Александар Милановић, управник и заменик управника Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Славко Петаковић, као и предсједник и потпредсједник Друштва за српски језик и књижевност Србије проф. др Зона Мркаљ и проф. др Вељко Брборић.

Извор: Независне новине