Замерке Мађара, Хрвата и Буњеваца на нови Закон о националним саветима. Мањине у Суботици незадовољне смањењем овлашћења кровних тела.

Употреба српског језика у раду националних савета и деполитизација њихових чланова, смањење надлежности над образовним и културним установама, као и то да убудуће неће моћи да дају предлоге, већ само мишљење о појединим одлукама, неке су од замерки представника Мађара, Хрвата и Буњеваца на Нацрт измене Закона о националним саветима. Због тога је јуче у Суботици одржан скуп на коме се дискутовало о свему ономе чему се противе представници мањина.

– Цео процес није био довољно инклузиван и није било партнерског дијалога између оних који су састављали закон и националних мањина. Нацрт се своди на усклађивање са одлуком Уставног суда и прецизирање правних празнина и умањење стечених мањинских права – истиче Мартин Бачић, председник Хрватског националог вијећа.

– Национални савети су досад давали предлоге, а сада ће само мишљење о расподели средстава по конкурсу за информисање. То је предвиђено Законом о јавним медијима и уместо да се он прилагоди Закону о националним саветима, имамо обрнуту ситуацију. Када су у питању установе културе од посебног значаја за мањине, раније је било да сваки национални савет предлаже свог члана у УО, сада сви предлажу једног заједничког. Посебан апсурд је да се казнене одредбе за непоштовање закона тичу само националних савета, али не и државе.

Незадовољни су и представници Мађара, и то највише због тога што се записници са седница и други материјал, осим на њиховом језику, морају водити и на српском. У томе су сагласни и политичари из редова опозиционе Демократске заједнице војвођанских Мађара и из парламентарног Савеза војвођанских Мађара.

– Ако Устав каже да сваки народ може да прича на свом матерњем језику, онда се то коси са предлогом да се све доставља на српском језику – сматра Арон Чонка, председник ДЗВМ.

– Ми сматрамо да су понуђена решења у овом преднацрту, односно радној верзији, заправо корак уназад, зато што се она културна аутономија овим прегледом заправо урушила.

Да још има времена да се Нацрт закона поправи, сматра Михаљ Њилаш, представник СВМ и покрајински секретар за образовање и националне мањине.

Савез бачких Буњеваца замера одредбу по којој чланови руководства политичких странака националних мањина не могу бити чланови националних савета.

– Политичке странке националних мањина су законом уређене. Оне постоје у складу са законом и уколико су регистроване и постоје у складу са законом, наравно да имају право да учествују на изборима националних савета – каже Мирко Бајић, председник СББ.

ДРЖАВА СПРЕМНА НА ДИЈАЛОГ

Према речима државног секретара Ивана Бошњака, при изради Нацрта измене закона водило се рачуна о одлукама Уставног суда, који је још 2014. оспорио поједине одредбе закона које се тичу управљања у школама и установама културе.
– Национални савети су добили коначну своју дефиницију, односно пуну правну формулацију, а као такви ентитети у нашем систему имају могућност да предлажу, али немају могућност да одлучују о другим мерама, осим да спроводе сопствена овлашћења која су везана за поједине делове система – казао је Иван Бошњак.

Ивор: СРБИН.ИНФО