Из Новог Сада, из Удружења „Ћирилица“, стигла ми је књига подугачког и помало застрашујућег наслова: „Српска ћирилица замењена окупационом хрватском латиницом по идеји Павелића и Броза“.

 

Аутори су Немања Видић и Драгољуб Збиљић. Књигу још нисам читао, јер су заједно с њом, из истих извора, стигла три подужа писма, упућена на све адресе које нешто значе: председнику Републике, патријарху, Скупштини, министрима просвете и културе, политичким партијама, филолошким факултетима и тако даље.

У писму које су потписали проф. др Зоран Милошевић, председник Српског сабора удружења „Матица српског језика и ћирилице“, и Немања Видић, предлаже се да се „припреми широки скуп српских лингвиста који би сачинили први међусрпски договор“, као замену за данас превазиђени Новосадски договор из 1954. У другом писму, Ђорђе Јањатовић и Бошко Брзић обраћају се председнику Републике с молбом да од Владе и Скупштине затражи доношење новог закона о службеној употреби језика и писма. Главни део овог подугачког писма ипак је посвећен председнику САНУ, академику Костићу, који се критикује због своје познате изјаве о Косову. Још жешће критике упућене су самој Академији. Тврди се да она „спроводи вишедеценијску хрватску језичку политику“, да је имала „срамну улогу у протеривању ћирилице из Србије и њеној замени хрватском латиницом“, да „САНУ и Матица српска већ деценијама свесно и намерно уништавају српско вишевековно ћирилично писмо“.

Тешко нама! Ко ће онда да заштити српско наслеђе? Влада сигурно не, јер се у писму тврди да „извршна власт масовно користи хрватску латиницу“, да „човек који већ три године као самодржац влада Србијом... ништа није урадио на спровођењу уставне одредбе о ћирилици као једином службеном писму српског језика“, да је „Српска напредна странка“, након што је „од Српске радикалне странке преотела 22 посланичка места у Скупштини Србије… свој политички живот почела самопорицањем оне своје придевске одреднице у свом имену, која на српство подсећа. Можда имају амбиција да буду српскохрватска напредна странка само то још нису јавно саопштили?“

Ако мислите да је то оштро, сачекајте да видите шта у трећем писму пише. О њему ћемо у следећем броју.

 

Извор: НИН