Предавање ће се одржати у четвртак 27.априла у 18 часова у Парохијском дому цркве у Добановцимa.

Свједоци смо да се у Републици Хрватској од почетка грађанског рата (1991-1995) а посебно у посљедње вријеме отворено заговара усташка идеологија, подижу споменици ратним злочинцима и плоче са натписом „За дом спремни“.

Посебно долази до изражаја не само рехабилитација кардинала Алојзија Степинца него и настојање да буде проглашен за свеца. О овој теми говориће аутор књиге др Момчило Диклић и упознати нас са својим истраживањем. Књигу је издао Институт за европске студије и Удружење Срба из Хрватске.

Уништавање српског народа на овом простору је трајало стољећима од многих а нарочито од Католичке цркве, која је настојала да их преведе у католицизам.

Досељаваним Србима, од почетка је забрањивано, да са њима долазе и православни свештеници, како би их лакше превели у католицизам. Тај притисак је био појачаван кад је на крајишкој граници било мирно. Кад су им Крајишници требали ради ратовања, за одбрану Хабзбуршке или неке друге државе, притисак на њих је попуштао.

Превођење у католицизам, што траје до данас, извођено је директно и индиректно. Тзв. индиректно превођење у католицизам је било преко Уније. О том односу најбоље видимо и из изјаве загребачког бискупа Амброза Кузмића из 1700. године „да све Влахе треба поклати“. Православна вјера на овим просторима је касно и законски изједначена са католичком, и то више формално али никада и стварно.

Озбиљни историчари мисле да је и др Анте Старчевић, „отац домовине”, такође, пројекат Католичке цркве. Старчевић је грдио и мрзио Србе. О њима је написао више чланака и посебну књижицу називајући их најпогрднијим именима. Његови насљедници: франковци, усташе, режим ХДЗ и остали успјели су елиминисати српски православни народа из тих регија. Изгледа невјроватно, то су успели од 1941. године па до краја XX вијека. У тој елиминацији значајна је била улога загребачког надбискупа др Алојзија Степинца и његових прелата, што је рађено разним методама. Овде није крај српске трагедије, хоће да их се обешчасти, па да прихвате хрватску „историјску истину” да је он био српски „спаситељ“. Затим, да се челни човек Католицизма у Хрватској, актера и духовног вођу елиминације српског народа почетком XXI вијека, прогласе „свецем“. То је суштинска тема ове Диклићеве књиге премда проучавати Алојзија Степинца, је неодвојиво од планова католичке цркве и одређених хрватских политичких програма, који баштине теорију др Анте Старчевића.

Генерални секретар Удружења

Милојко Будимир, проф.