Напад имиграната на мађарску полицију уз пуну логистичку подршку „српских“ власти [1], изјаве Александра Вучића у вези са овим (“ако буде потребно и од Европске уније штитићемо европске вредности“) [2] и наступ високог комесара УН за избеглице („потребно је да у Србији брзо установимо капацитете за систематски пријем (избеглица) и вероватно за програм релокације“) [3], јесу догађаји који више не остављају никакву сумњу шта је план за Србију.

 

Свако онај ко је мислио да су изјаве о насељавању 400 хиљада имиграната или распоређивању истих по Србији чист политички егзибиционизам или провокација сада може да се (можда, по ко зна који пут) увери у сопствену наивност (или глупост).

Дакле, план је јасан и врло једноставан. У Србији ће се скупљати имигранти. Да не буде забуне, сада говоримо о стотинама хиљада, а можда и милионима. ЕУ ће финансирати изградњу мигрантских насеља. Опет, да не буде забуне, нису то никакви „азилантски центри“, то ће, ефективно, бити несрпска насеља у градовима у Србији. Из тих насеља, ЕУ ће пробрати оно што јој треба. Образованији и богатији свет и просте радне снаге колико им треба. Остало, махом социјални талог, остаће Србима. У стотинама хиљада са тенденцијом да прерасте у милионе!

Изградњу насеља ће, у почетку, финансирати ЕУ. То ће бити на обострану корист ЕУ и владајуће класе Србије. ЕУ то мање кошта него да таква насеља прави по Немачкој и Шведској, на пример, а владајућа класа Србије ће имати још једну прилику за „уграђивање“. Временом, финансирање ће се смањити. Цена српске имовине у непосредној близини избегличких насеља ће падати што значи да се насеља могу јефтино проширивати. Богате муслиманске земље неће оставити муслимане на Балкану без довољних средстава за живот и све могуће потребе, укључујући и верске, наравно. Оно што су Карађорђе и Милош и хиљаде Срба, крвљу уклонили из Србије, сада ће почети да ниче као печурке.

На овај начин, Запад ће имати двоструку корист. Прво, од Србије ће бити направљена једна врста људског складишта, одакле ће се узимати оно што треба, а све оно што не треба моћи ће да остане у Србији и, евентуално, репродукцијом, створи оно што треба. Друго, на тај начин трајно се решава „српско питање“ на Балкану, практично, нестанком Срба као народа, на дужи рок, који уопште не мора бити тако дуг како се то некима данас чини, јер у односу на српску популацију, број оних који могу доћи у Србију са Блиског Истока и северне Африке, практично је неограничен. Док год Срби постоје као народ, макар и под окупацијом, они остају увек потенцијални савезник Русије у сукобу Русије и Запада. Другим речима, Запад ће моћи да каже да је коначно и потпуно освојио Балкан, само онда када Срби, више, као народ, тј. политички субјект, не буду постојали.

Поред користи за Запад, корист ће имати и српска владајућа класа. Бар корист за живота оних који сада одлучују о судбини Србије, а њих, свакако, дуже од тога и не интересује. Поред „уграђивања“ у „пројекте“ који ће бити финансирани, прво из ЕУ, а потом из муслиманских земаља, може се рачунати на стабилну и дугорочну подршку Брисела и Вашингтона што омогућава останак на власти и даље „уграђивање“ у многе друге „пројекте“, што и јесте смисао битисања на власти у Србији. Масовна имиграција, њих, углавном, неће погађати, јер имигранти ће бити „уваљени“ српској сиротињи и „елитна“ насеља ће остаће заштићена.

Може ли се спречити овакав сценарио?

Прво, треба да буде јасно да никакви морални и рационални аргументи не могу одвратити власт од спровођења овакве политике. Психологија криминалца је другачија од психологије „нормалних“ људи. Да није тако, проблем криминала би решавали психолози и свештеници и не би било потребе за полицијом, судовима и затворима. Сем тога, последња Вучићева изјава, да ће штитити европске вредности од ЕУ, говори у прилог сумњама, додуше, за сада, лаичким, да се ради о особи која има неки ментални проблем. Просто и лаички речено, Србијом влада организовани криминал на чијем челу се налази лудак. Сумњам да је са таквом организацијом могуће постићи било какав нормалан дијалог.

Међутим, оно што би могло да се деси јесте да ствари почну да измичу контроли и да власт, која сада изгледа тако монолитно, почне да се урушава. Последњи догађаји на мађарској граници јасно показују о каквим се људима ради. Ако су они сада у стању да насрћу на полицију земље у коју покушавају илегално да уђу, да руше и пале, можемо само замислити шта ће бити за годину или две када легално регулишу свој статус. Међутим, на ово не треба много рачунати, јер чак и ако дође до урушавања постојеће власти и спорадичних немира, то само по себи неће бити довољно јер ће Запад увек имати довољно новца и других средстава да наметне другу власт по сопственој мери.

Што се тзв. родољубиве опозиције тиче, за сада нема никакве назнаке да би она било шта могла да уради по овом питању. У ствари, она ништа и не ради осим што пише саопштења или странке, појединачно, покушавају да организују неке скупове којима присуствује смешно мали број људи. Сем тога, највеће опозиционе странке, оне о којима се говори да су на ивици цензуса, у својим саопштењима се више баве тражењем кривца за рат у Сирији него одбраном Србије. Једини начин да таква опозиција нешто уради, био би да скупи неколико стотина хиљада људи у Београду и тиме озбиљно угрози власт, али у овом тренутку тако шта је немогуће јер Срби, очигледно, више немају намеру да губе своје време слушајући тираде о „злом“ Западу и „мајци“ Русији и присуствују манифестацијама чији је једини смисао постојања храњење сујете малих партијских диктатора.

Дакле, може ли се ишта урадити? Да би се одговорило на то питање треба само видети како ће се пројекат реализовати. Да би пројекат успео морају се направити имигрантска насеља. Без тога, пројекат не може да успе, јер стотине хиљада људи, не могу, на дужи рок, спавати у парковима и под шаторима. Где ће бити прављена насеља? Па видели смо и до сада. Не на Дедињу, сигурно, него у Боговађи, Бањи Ковиљачи, Младеновцу, Кањижи… Према томе, једини начин, једини реалан начин да се план осујети, узимајући у обзир потпуну неспособност и неспремност врхова странака тзв. родољубиве опозиције да било шта ураде, јесте да Срби, у местима где се планира насељавање имиграната, пруже отпор. Видели смо да то није немогуће у случају онога што се десило у Обреновцу 2013. [4] Међутим, та мала локална побуна сада неће бити довољна. Потребно је много боље и шире организовање.

Дакле, потребно је регистровати удружење чији ће примарни циљ бити борба против изградње имигрантског насеља. Затим то удружење треба да ради све оно што се може радити. Прво и што пре, нарочито у местима која се помињу као потенцијалне мете, али и у другим местима широм Србије, организовати јасну антиимигрантску пропаганду. С обзиром на општу медијску цензуру, остају плакатирање и скупови као најефикаснији начин. Добро урађене плакте (а Србима, хвала Богу, идеја не недостаје за такав посао) могу имати великог утицаја на јавност, нарочито у мањим срдинама, а тамо се баш и планира насељавање имиграната. Људима се мора објаснити да је ђаво однео шалу, да није више поента у Вучићу и политици, да је сада питање елементарне безбедности и опстанка. Јасно им се мора указати о каквим потенцијалним насилницима се ради. Видели смо на мађарској граници и имамо безбројне примере из Европе. Провалне и насилне крађе ће се повећати. Не за неколико процената него неколико пута. Силовања ће бити, малтене, нормална појава, а све то ће власт и медији заташкавати. [5]. О послу да не говоримо. Социјални талог који ће нам ЕУ оставити радиће за било шта па ће, ионако срамна цена рада, још више бити оборена. А тек о исламизацији не треба трошити речи. Џамије ће ницати као печурке. Свеукупна нетрпељивост уљеза према домородачком становништву ће се повећавати, како њихов број буде растао и како више буду „пуштали корене“ и на крају ћемо имати исти сценарио као на Косову и Метохији, само сада широм Србије. Постоји начин и постоји метод да се ова порука пренесе јавности док још није касно. Када их населе биће касно. Наравно, медијски одговор власти биће жесток. Сви који се побуне против масовне имиграције биће проглашени „нацистима“и „фашистима“, али онај који истраје у својој средини, ко буде упоран и храбар, успеће да мобилише јавност и тада ће се власт наћи у много тежем положају. Нарочито је битно да се изврши притисак на локалну власт. Наравно, то су исте лопине као и они на врху, али на локалу је другачије, људи се знају, заједно живе и озбиљан притисак јавности на локалне политичаре може бити од велике користи, јер изградња таквих насеља директно зависи од подршке локалне власти. Коначно, уколико власт свим силама буде инсистирала на реализацији својих замисли, увек остаје опција да се блокирају путеви или убацују свињске главе тамо где насеља треба да се граде, али једну ствар треба разумети. Ако се не мобилише јавност, ако српски родољуби на локалу буду подељени, као што су на нивоу целе Србије, власт ће, без проблема, успети у свом науму и тада Срби, као народ, више неће постојати.

Ако Срби нису у стању оволико да ураде, ако нису у стању да стану у одбрану сопственог града, где су рођени и одрасли, где су им очеви и дедови рођени, где су се женили и удавали и децу рађали, онда, уистину, нема никаквог разлога да ти градови више буду српски и онда ће то, бити Божија правда да се ти градови предају Арапима и другим уљезима. Уосталом, зашто би Срби очекивали да их од тога бране Шешељ, Санда Рашковић или Бошко Обрадовић, на пример? Какви год да су врхови странака и колико год можемо лоше писати о њима, требају ли они да штите некога у Боговађи или Бањи Ковиљачи, ако Срби, који су, директно, тамо угрожени, нису спремни да се бране?

[1] http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/591121/RATNA-ZONA-NA-HORGOSU-Oko-300-povredjenih-madjarska-policija-pretukla-novinare-RTS

[2] http://srpskaakcija.com/2014-04-12-22-33-52/2120-vucic-vr-ps-vr-dn-s-i-c-sh-i-i-i-z-r-b-i-d-vr-ps-uni

[3] http://srpskaakcija.com/2014-04-12-22-33-52/2119-vis-i-s-r-un-z-izb-glic-srbi-c-n-r-z-izb-glic

[4] http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/887850-mestani-blokirali-put-kod-obrenovca-zbog-azilanata-foto

[5] http://nacionalnapartija.net/dete-d-rasista/

Пише:Владимир Челекетић

 

Извор: Национална партија