Протокол о сарадњи између Министарства културе и информисања и Одбора за стандардизацију српског језика потписали су данас министар културе и информисања Владан Вукосављевић и председник Одбора Срето Танасић.

Како је наведено у Протоколу, Одбор ће, према потреби а најмање једном годишње, пружати мишљења, препоруке, сугестије и извештаје о темама од значаја за утврђивање савременог језичког стандарда и за остваривање акција и мера за заштиту и неговање српског језика и ћириличког писма, у оквиру надлежности Министарства.

Представници Одбора ће, на позив Министарства, учествовати у изради законских и других предлога који се тичу области рада Одбора и пружати стручне савете у вези са актуелним проблемима језичке политике.

По речима министра Вукосављевића овим Протоколом је формализована и институционализована досадашња успешна сарадња између Министарства и Одбора.

Он је рекао да су питања неговања српског језика и очувања и неговања ћириличког писма нека од најважнијих питања културне политике, а овим Протоколом, Министарство жели да покаже заинтересованост државе за вођење рачуна о битним питањима језичке културе.

Констатовао је да постоје потребе за аутентичним тумачењима, попут недоумице око означавања држављанства у пасошима и у тим приликама друга министарстава обраћају се Министарству културе које консултује Одбор за стандардизацију српског језика.

"Сва питања у области деловања и постојања једног друштва су директно или индиректно везана за културу и сведоци смо да настају многи језици, државе, постоји одређени политички инжињеринг поготово када је реч о језику”, рекао је Вукосављевић.

Он је подсетио да многи фактори утичу на културу говора, као што је велики уплив туђица, стварање новог језика захваљујући новим технологијама и јасна је потреба да се чешће заузимају званични ставови око језичких недоумица.

Министар Вукосављевић је истакао да је неговање културе говора, језичке културе, опште писмености и предузимање мера за заштиту ћириличког писма један од неколико приоритета културне политике Србије, као и да је с тим у вези у процедури Владе Србије Предлог измена и допуна Закона о језику и писму.

"Језичка политика обухвата широко подручје, важно за опстанак једног друштва и нације и тиче се службене, односно јавне употребе језика и писма, што су у свим другим земљама синонимни појмови и што треба да уважи и наша правна терминологија, а ту је остваривање културних права националних мањина у овој области", рекао је он.

“Сматрамо да је ћирилица угрожена, јер је једно писмо живо у мери у којој се употребљава, а дух времена, међународне околности, развој технологије и савремени начини комуникације гурају латиницу у први план”, подсетио је Вукосављевић.

Подвукавши да мере заштитне ћирилице нису мере против латинице, министар је рекао да је свако приметио скоро потпуну доминацију латинице на исписима на локалима и објектима и сматра да ако се тај тренд настави, може се десити за деценију-две да ћирилица буде потпуно истиснута из јавне употребе.

Нагласивши да у јавном и политичком животу и у медијима постоји простор за побољшање нивоа културе говора, Вукосављевић је рекао да ће Министарство наставити, у складу са својим капацитетима, да подстиче, брине и учествује у свим процесима који за циљ имају побољшање језичке културе, нивоа опште писмености и чување стандарда и норми српског језика.

Министар Вукосављевић је најавио да ће на позив Министарства културе, представници Одбора за стандардизацију српског језика учествовати у изради закона о релевантним темама као и да ће Одбор пружати аутентична тумачења о језичким недоумицама као што се огласио поводом решења по коме ће од 1. октобра у рубрици "држављанство" у пасошу уместо "српско" писати "држављанство Србије".

Председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић подсетио је да је Одбор формиран пре 20 година, али да је тек доласком министра Вукосављевића на ту функцију успостављена сарадња струке и државе каква мора да буде када је посреди брига о језику и писму, осмишљавање и спровођење језичке политике.

Он је рекао да и друга министарстава треба да буду свесна постојања Одбора и да га консултују како би се избегле грешке.

Извор: Министарство културе и информисања