Удружење књижевника Србије, 1967.

ПРЕДЛОГ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ ГРУПЕ ПИСАЦА

(према стенограму)

Група писаца разматрала је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика коју је прогласило Друштво књижевника Хрватске, а коју су претходно усвојиле најзначајније научне и културне инситуције Хрватске. После свестраног разматрања овог значајног историјског документа група писаца сматра:

Легитимним и неотуђивим правом сваког народа да доноси одлуке о називу и развоју сопственог језика.

Група писаца Србије сматра да су институције које су регулисале де-кларацију о називу и положају хрватског књижевног језика најмеродавније за питање хрватског књижевног језика и њихову декларацију сматра репре-зентативном и мериторном.

Стога група писаца која предлаже ову резолуцију, не улазећи у исто-ријске и научне видове проблема и имајући у виду чињеницу која произилази из захтева ове Декларације, сматра бечки и новосадски договор по-ништеним. Хрватски и српски језик развијаће се у пуној самосталности и равноправности.

Група писаца која предлаже резолуцију сматра природним да се ово има односити и на све језике народа Југославије и на све националне азбуке: латиницу, македонску и српску ћирлицу, и правописе.

Група писаца која предлаже резолуцију подноси захтев Скупштини Србије, Удружења Србије, па према томе и захтев Савезној скупштини, Скупштини Социјалистичке Републике Србије и Сабору Социјалистичке Републике Хрватске да се убудуће доследно и обавезно избаце из званичне употребе називи хрватско-српски и српско-хрватски и да се у администрацији федерације, савезним прописима и дипломатији, законодавству, по-литичким организацијама, железницама, ПТТ, Танугу, Лексикографском заводу Југославије, царини, ЈНА, свуда спроводи равноправност свих југо-словенских језика и азбука.

Поводом тога група писаца која предлаже ову резолуцију захтева да Радио-телевизија Београд престане да неовлашћено игра улогу централног југословенског студија и да у свом локалном програму уведе ћирлицу, а да се у заједничким емисијама Радио-телевизије Југославије паралелно упо-требљавају оба писма.

Удружење, односно група која предлаже, сматра да није сувишан није-дан напор и да није велика ниједна цена да равноправност језика и писама наших народа буде увек и доследно поштована.

2. Група писаца која предлаже резолуцију сматра за своју дужност и право да скрене пажњу на један проблем који у светлости горњих захтева постаје још актуелнији:

Уставом је гарантовано право на самосталан развој националног јези-ка и културе свих наших народа и народности. Афирмација самосталности назива и развоја хрватског и српског језика захтевају да ово право буде уставним прописима обезбеђено, и свим Хрватима који живе на територи-ји СР Србије и свим Србима који живе на територији СР Хрватске.

Група писаца захтева да се у уставе Социјалистичке Републике Србије и Социјалистичке Републике Хрватске унесу прописи који обезбеђују свим Хрватима и Србима право на школовање на свом језику и писму и по сво-јим националним програмима. Право на употребу свог националног језика и писма у општењу са свим органима власти, право на стварање својих кул-турних друштава, завичајних музеја. издавачких и новинских предузећа, једном речју право на неометано и слободно неговање свих видова своје националне културе.

То је предлог.

(Аплауз)“

Потписници „Предлога за размишљање“ су, редом како су прочитани: Бранко Радичевић, Никша Стипчевић (у име Српске књижевне задруге), Антоније Исаковић, Иван В. Лалић, Зоран Мишић, Александар Петровић, Борислав Михајловић, Света Лукић, Брана Црнчевић, Богдан Чиплић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Пешић, Светлана Велмар Јанковић, Слободан Стојановић, Бранимир Шћепановић, Жика Лазић, Драгослав Златановић, Петар Џаџић, Никола Трајковић, Божидар Шујица, Миодраг Шиљаковић, Мира Алечковић, Стеван Раичковић, Светислав Мандић, Јанушевић, Саша Трајковић, не могу ово име да прочи-там, Душан Анђелковић, Милорад Павић, Зуко Џумхур, Јован Христић, Раде Николић, Момо Капор, Живорад Михаиловић, Момчило Миланков и Душан Радовић.

(Списку треба прибројити и Зорана Гавриловића, који је Предлог прочитао. Непотпуна имена су: Раде Пешић, Гојко Јанушевић – једини потписник из УК Војводине – те Васа Поповић, новинар, Политика)

Извор: Српско слово