Бањалука - Српски лингвисти и професори српског језика и књижевности категорично и оштро се противе намјери власти у сарајевском кантону која спровођењем одредбе о језику Закона о основном образовању у овом кантону жели да избрише српски и наметне “босански” језик као једини службени језик у БиХ.

Један од најугледнијих српских лингвиста Милош Ковачевић сматра да спровођење спорне одредбе, којом власти у Сарајеву траже извођење наставе искључиво на једном од три службена језика, односно “босанском”, представља не само чин сегрегације већ отвореног наметања унитарне БиХ.

- Досадашња политика Бошњака била је Босна са три народа и три бар симболичка језика. Садашња одредба о језику у Закону о основном образовању у Кантону Сарајеву један је корак ка остварењу бошњачког циља - сматра Ковачевић.

Будући да је Кантон Сарајево готово једнонационалан, објашњава Ковачевић, нормално је да ће у више од 95 одсто случајева бити уписан термин “босански језик”, јер је то језик већине.
Он је појаснио да се тиме, заправо, утире пут за “босански језик” као језик већине у БиХ, напомињући да у том случају треба јасно да се каже да у РС може бити само српски језик, зато што је у њој већинско становништво српско.
- Али то за Србе у БиХ није добар пут из једноставног разлога што статус српског језика и остала два назовијезика није исти и не може се српски стављати у исти кош са “босанским” и хрватским језиком. Ти језици немају лингвистичко упориште у идентитету језика, јер су то симболички језици и зато би њихово изједначавање са српским језиком значило да се изједначавају крушке и јабуке - рекао је Ковачевић.

Он објашњава да би то значило да се изједначава симболичка функција језика која једном народу служи само да покаже да на симболичком плану има језик који употребљава на нивоу имена, али не и на нивоу језика.

- То је, заправо, пут ка Босни у којој ће владати принцип - један човјек, један глас - гдје ће већина одлучивати чак и да буде једна нација заснована на једном језику - рекао је Ковачевић.
Он је указао да је посебна прича о сегрегацији дјеце, поготово што би Сарајево као главни град БиХ требало да представља модел за мултиетничку и тронационалну БиХ.
- Писање само “босанског језика” као већинског, јер ће се бошњачко становништво опредијелити за тај назив, заправо значи негирање постојања Срба и Хрвата, не само у сарајевском кантону него на нивоу БиХ - оцијенио је Ковачевић.

Професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља каже да се не чуди одлуци или препоруци кантоналних власти у Сарајеву, јер њена логика произлази из аверзије чија енергија је безмјерна.

- У језичкој сфери у овој несрећној земљи лабавих закона и рђавих господара, што је Андрићева дијагноза, сва лингвистичка правила су давно напуштена. Сад је све постало ствар слободног родитељског, да не кажем судијског увјерења - каже Певуља.

Он ипак истиче да ти насилни покушаји преименовања српског језика иду ка гротескним размјерама и бесмислености, али која, у ствари, ради за српски језик.

- Ми треба да се држимо истине о свом језику и да мудро бранимо његов идентитет, јер у нормалном поретку ствари све ради за српски језик. Ја се увијек више плашим нашег немара, него туђих бесмислица - каже Певуља за “Глас Српске”.

Анкета

Министар образовања, науке и младих Кантона Сарајево Елвир Казазовић обавијестио је почетком овог мјесеца директоре основних и средњих школа да ће од ове школске године настава бити извођена само на једном од три званична језика.

Школе су већ почеле да поступају по уредби и родитељи су дужни да се изјасне да ли ће у школској документацији као једини службени језик бити употребљаван “босански”, хрватски или српски језик. С обзиром на то да Бошњаци чине 95 одсто становништва овог кантона, јасно је и који ће бити једини “службени” језик.

Извор: Глас Српске