Нема услова да се локални говор Бошњака у Рашкој области сматра различитим од званичног српског језика


(Фото Танјуг)

Програмски савет Радио-телевизије Србије на недавно одржаној седници једногласно је оценио неприхватљивим захтев Бошњачког националног већа да се на Јавном медијском сервису оснује редакција на тзв. босанском језику. После званичног захтева, делегација БНВ, на челу с тадашњим председником Есадом Џуџом, била је примљена у Таковској 10 и водила вишечасовне разговоре са члановима Савета. Програмски савет тада је одлучио да коначни став о овом осетљивом друштвеном, политичком и културолошком питању уобличи консултујући релевантне научне и културне установе у Србији. Посебним писмом Савет се обратио Одбору за стандардизацију српског језика, у чијем саставу делују најугледнији лингвисти читавог српског културног простора, потом Одељењу за српски језик и књижевност САНУ, Матици српској и Катедри за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду.

Ослањајући се на ставове ових институција, Програмски савет је 21. јуна, на седници којом је председавао проф. др Миливоје Павловић, донео одлуку да се захтев не прихвати и такав закључак доставио управи, менаџменту и редакцијама РТС-а, као и БНВ-у. У закључку стоји да – уз пуно уважавање легитимности захтева Бошњака који живе у Рашкој области, а који, како је наведено, до сада нису имали примедбе на разумљивост језика којим им се обраћају новинари РТС-а – у овом случају нису испуњени лингвистички, културни ни правни услови да се локални говор Бошњака у Рашкој области сматра засебним језиком, различитим од званичног српског језика.

У закључку стоји и напомена: „Лингвистика као једна од најважнијих наука о човеку утврдила је путеве и предуслове којима једна језичка појавност (локални говор, идиом, дијалекат) постаје засебан језик, а прецизирала је и стандарде нормирања језика који улази у јавну употребу”. Председник Програмског савета Миливоје Павловић каже за наш лист да је „Савет овом захтеву приступио крајње опрезно и друштвено одговорно, избегавши ризик да одлуку доноси на брзину и преко колена, и не наседајући раширеним, а често ненаучним судовима о језику”.

„Ми смо, као Програмски савет РТС-а, отворени за све иницијативе слушалаца и гледалаца чији је циљ унапређење квалитета програма, а спремни да се заложимо само за оне идеје које су друштвено, научно, цивилизацијски и етички оправдане”, каже професор Павловић. „У том смислу и на иницијативу БНВ-а гледамо као на културну и демократску. Али, не можемо да подржимо захтев који је у супротности с основним ставовима српске филологије и чија би примена водила дезинтеграцији српске културе. Такође, нисмо прихватили да на доношење одлуке о једном овако важном питању утичу ванјезички чиниоци, а познато је да разговори о језику никада нису идеолошки и политички неутрални”, наглашава наш саговорник.

Подсећа да и међународни акти, међу којима је и Европска повеља о регионалним и мањинским језицима, предвиђају да се мањинским језиком може прогласити само језик „различит од званичног језика те државе, што не укључује дијалекте тог језика”. Евентуално признање да говор Бошњака у Рашкој области има димензије засебног језика изазвало би несагледиве друштвене, културне, образовне и правне последице, напомиње Павловић. Тиме би се угрозило јединство српског језика и његове културе, а дошло би и до веома озбиљних тешкоћа у свакодневној пракси.

„Јавни сервис не може да доноси одлуке које нису у јавном интересу и које су у супротности са сазнањима, критеријумима и методама науке”, наводи Павловић, подсећајући да, за сада, ни на једној филолошкој катедри у Србији не постоји акредитован програм образовања наставника и новинара на тзв. босанском језику. И сам назив тог језика је, како каже, лингвистички неодржив, пошто је изведен из географског појма, а не из имена народа, што није безазлено. „Ни научно, ни друштвено није прихватљиво да се један локални говор, који лингвистички припада српском језику, назива по географском појму из друге државе. Ако може босански, зашто не би могао и херцеговачки, а сутра и лесковачки?”, указује Павловић.

Дијалог без преводиоца

На молбу председника Програмског савета РТС-а, писана мишљења доставили су академик Злата Бојовић (САНУ), дописни члан Срето Танасић (Одбор за стандардизацију српског језика), проф. др Рајна Драгићевић (Катедра за српски језик Филолошког факултета) и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Танасић је изразио задовољство због чињенице да Савет Јавне медијске установе РТС ставове о језику темељи на науци и подсетио на ставове значајнијих бошњачких лингвиста, који пишу и говоре да се српски и тзв. босански језик лингвистички не разликују, па изводи закључак да не постоји лингвистички ни правни основ за увођење судских тумача за тзв. босански језик, нити има разлога да се за тај „лингвистички непостојећи језик” израђују посебни уџбеници и да се организује посебна настава. Из Савета поручују да у писму којим се БНВ обратио нема ниједне неразумљиве речи, као што је и дијалог вођен без преводиоца. Академик Милован Данојлић, председник Српске књижевне задруге, у писаном одговору Савету заложио се за доследно поштовање става струке.

Џуџо: Закон усвојен 2005, добићемо судски спор

Недавно смењени председник БНВ-а Есад Џуџо каже за „Политику” да је Савет прекршио Устав, члан 79, који говори о праву на очување посебности националних мањина, као и низ закона, а није поштована ни препорука Европске комисије да и мањине ван Војводине имају право на информисање на матерњем језику. „Наравно да се ви и ја разумемо сада док причамо, али у овом случају није реч о лингвистичком, већ о формалноправном, процедуралном питању. Босански језик је признат Законом о ратификацији европске повеље о регионалним мањинским језицима из 2005. године. Око 17.500 деце у Санџаку учи из 242 уџбеника на босанском језику, које је одобрило Министарство просвете”, наглашава Џуџо и тврди да закључак Савета није обавезујући документ, већ препорука на основу које одлуку доносе УО и генерални директор Драган Бујошевић. „Рачунам да тамо седе озбиљни и одговорни људи који ће одлучивати у складу са важећим законима. У супротном, бићемо приморани да покренемо судски спор, али не сумњам да ћемо га добити”, наглашава Есад Џуџо.

Сали Бериша подржава БНВ и „специјални статус Санџака”

На порталу БНВ-а јуче је објављено да је руководство организације „Косово за Санџак”, на челу са председником Исметом Азизијем, посетило бившег председника и премијера Албаније Салија Беришу. Бериша је написао да је забринут због „масовног исељавања, истребљења и асимилације Албанаца” од стране српских власти у последњих сто година и навео да је детаљно информисан о озбиљним активностима и напорима БНВ-а и Сулејмана Угљанина за „враћање ускраћених права грађанима Санџака и успостављање специјалног статуса за Санџак”. „Искористио сам прилику да искрено честитам господину Угљанину, са којим смо деведесетих година сарађивали против агресије Милошевићевог режима на Босну и Херцеговину и да позовем међународну заједницу да подржи његов пројекат за Санџак као услов за стабилност и мир у региону”, саопштио је Бериша.

Извор: Политика ONLINE