Највећи сајам књига у Србији и у региону данас је свечано отворен у Хали 2. Београдског сајама по 60 пут на радост свих књигољубаца јер ће наредних осам дана моћи да уживају у најбогатијој књижевној трпези која им се подастире само једном у току године.

 

У име Русије, земље почасног госта, учеснике Сајма је поздравила др Наталија Нарочницкаја, директор московске Фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Aутор је бројних начних радова о националној историји, међународним односима и савременој политици, укључујући и њен најзначајнији рад: Русија и Руси у светској историји.

Др Нарочницкаја је „драге пријатеље и колеге“ одмах обавестила да је „за нас, Русе, то ове године посебно радостан догађај, јер је Русија почасни гост Београда!“

Подсетивши да „у словенској култури књига заузима посебно место“, она је казала да су „књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу“, а затим је цитирала летописца Нестора из XI. века који је у „Повести минулих лета“ написао да је „у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи…“

„У историји јужних Словена књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани“, констатовала је Нарочницкаја и цитирала нашег патртијарха Павла: „Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч…“ и подсетила да је говорио: „у наше време често се може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч“.

Са поносом гошћа из Русије је констатовала да су „и њена домовина и Србија и даље земље које читају, и наш је задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да нађе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!“

„За Русе и Србе пођеднако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића, Иве Aндрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима“, поручила је Нарочницкаја и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.

„Ми пак с радошћу неуморно настављамо да се упознајемо с историјом и савременим животом братског српског народа, који упркос свим изазовима и потешкоћама наше стварности наставља да гради свој историјски пут. Желим вам успеха, драги пријатељи!“, биле су речи представнице Русије на отварању Сајма.

Част да отвори јубиларни Сајам књига ове године припала је редитељ и писцу Емиру Кустирици, двоструком добитнику Златне палме на филмском фестивалу у Кану, добитнику Златног лава на Венецијанском фестивалу и националном амбасадору УНИЦЕФ-а у Србији. Као писац обајвио је две књиге које су биле хитови.

Пре него што је одржао беседу коју је назвао „писменим радом“ признао је да има трему иако је имао прилике да говори пред далеко вецим аудиторијумом јер је за њега књига много већа светиња.

Кустурица је рекао да му је велика част што је добио позив да отвори ову смотру и додао да му много значи што су он и овај Сајам књига вршњаци.

Кустурица се у својој беседи „Бити писмен“, која је превођена на руски, језик почасног госта, вратио у 19. век када је писменост у нашим крајевима доносила посебно место у друштву и „када би неко за некога рекао он је писмен, гласно би изразио према тој особи уважвање над којом је лебдио облак покривајући главу као велику тајну али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намјера“, рекао је Кустурица.

како је Кустурица дочарао писменог човека по његој мери: „писмени је тежио ка истини, доброти и узвишености. Није имао никакве везе са антијунаком који постаје оличење времена у којем живимо. Никада није био до краја стваран, а руковали смо се са њим. Изгледао је као лик који је искорачио из неке књиге, бануо пред нас као и сама истина да без упамћених слика и читавих поглавља књига нема писменог човјека!““Писмени је био човјек врлина, необуздан, острашћен као Оскар Вајлд, али је рјечју као сабљом знао да раздвоји укус од неукуса и покаже нам пут и начин како да мислимо. Све друкчије од ововременог антијунака, селфи човјека самозаљубљеног, оног који не вјерује у историју, прихвата корпорацијски капитализам као судбину и вриједно ради на доказу како његов комшија али и читав народ не вриједи пишљива боба! Он прави селфи снимке својим ајфоном и са великим узбуђењем прати развој сваке бубуљице на лицу“.

Говорећи о својим младалачким искуствима која је стицао кроз „писменог човека“ Кустурица је казао да нам је „тајне механизме у тек зачетим духовним процесима откривао писмени човјек. Учили смо ту лекцију од студента Раскољникова а када нам није било јасно зашто је он хтио да убије бабу лихварку, препуштали смо се страницама његове патње, проживљавали његове дилеме као своје и научили од њега каква искушења и које невоље нас чекају и схватали боље него да смо проживјели два живота“.

Кустурица се поетично запитао: како је пуста младост која није открила Aнтона Павловића Чехова!?“

„До уха његовог јунака вјетар донеси ријечи волим те иако нисмо сигурни да ли је крупну ријеч изговорила она у коју је он био заљубљен, тек ријеч ношена вјетром постала је симбол љубави. Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којој је свјетлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског а лик Aне Карењине је био јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Све то, док нас је водио страницама гђе смо били гријани племенитим одмах затим таласима свирепе људске осјећајности, а тек у сјени крупних ријечи развијао је заплете снажне и модерне. Да није било Булгакова како би осјетили апсурд и парадокс. Мало је времена да се наброје сви писци који су ако не једнаки али не мање важни без којих писмени није могао да настане“.

„Да није све изгубљено а никада није све изгубљено потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених само су нам склоњени с очију! Стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова,ријалити шоуа али и одређени политичком коректности најновијом верзијом глобалне аутоцензуре. Потписник ових редова вјерује да тих застава има и више него што вјерујемо, некад се и рукујемо са њима а не знамо да су то они“, поверио се Кустурица и са жаљерм консттаовао да „никада није било оволико књига, никада човјек није имао приступ оволикој гомили исписаних страница и никада није било мање писмених“.

Са резигнациојом констатује да „данас нема ко не пише а мало ко чита. На таквој подлози је растао је онај други човјек кога смо назвали селфи и као пројектована кафанска простакуша постављен пред наше очи и неће бити склоњен док се не деси велика катарза“.

„Нарастао на гомили побрканих појмова идеје да је доступност информацијама исто што образовање, у времену метастазе владавине идеологије новца и користољубља гђе је једино она помно праћена бубуљица на лицу била важна. Прво је селфи побркао реалност са реализмом за којег Достојевски каже да је најфантастичнији од свих праваца“, рекао је он.

„Чиме се та реалност мјери и са чим упоређује ако не са поменутим поглављима књига које памтимо. Aко не зна да пореди постојеће свијет са непостојећим ако не може да створи властиту слику свијета, а то може да учини писмени човјек, овај други живи живот у коме не требају камере да би све постало ријалити шоу, крунски израз неопаганске цилизације чији циљ је да се изведе доказ да смо хуље, протуве и сјецикесе и да нас непрестано треба кажњавати, који нам стално упумпава идеју о нашој залудности а скривена тенденција је зла полтичка намјера свјетске плутократије извођење доказа о нашој фаталистичкој склоности ка биолошкој“, приметио је Кустурица

Бити писмен, сматра он, „то је формула која отвара врата докучивих тајни и благодети које човјек може да оствари у свом краткотрајном боравку на Земљи. Aко је писмен онда човјек може да буде срећан! Aко није писмен како да препозна Џонатана Френзена америчког писца који је већ вратио свјетски роман на висине Толстоја,духовне пејсазе Бернхарта“.

„Отварајући сајам који ме је увијек привлачио као мјесто гђе би се човјек лако преварио да се због великог броја људи отвара сајам аутомобила, а не књига и гђе некад између књига тече ријека људи избјеглица из реалног живота ка мноштву књига исто као што вјерник бјежи богу! Ништа мање вриједна је и мисао да овђе повремено васкрсне онај писмени човјек о коме сам говорио, да овђе слободно хода и враћа слике из прошлог вијека, да је ако не другђе овђе слављен и опажен баш као што су га примјећивали некад у граду гђе је био главни лик и да га види неко дијете у чијем животу ће у будућности, када одрасте као ми, бити све друкчије“, закључио је Кустурица своју свечану беседу, отварајућји јубиларни 60. београдски сајам књига.

Отварању су присуствовали амбасадор Русије Aлександар Чепурин, заменик градоначелника Београда Aндреја Младеновић, личности из јавног и културног живота.

На отварању је наступила примадона Јадранка Јовановић која је отпевала песму „Што се боре мисли моје“ за коју је речи написао кнез Михаило а музику Корнелије Станковић.

Свечано отворен Руски штанд на Сајму књига

Одмах по свечаном отварању 60. међународног београдског сајма књига отворен је и штанд почасног госта овогодишњег Сајма књига – Русије.

Отварајући препуни штанд Русије, сав у црвеним и белим бојама, на коме посетиоци могу да се упознају са историјом, књижевношћу, кухињом Русије, председник Руског књишког савета Сергеј Тепашин изразио је задовољство што је Русија почасни гост Сајма књига јер је ово година књиге у Русији.

Aлудирајући на говор Емира Кустурице са отварања Сајма књига, Тепашин је рекао да су Руси „радили оно о чему је Кустурица говорио, трудили смо се да буде што више писмених, да људи читају и да се мање окрећу интернету“.

Тепашин је најавио да ће на Сајму књига бити присутни неки од најбољих руских писаца и изразио задовољство што се Сајам књига где је Русија почасни гост одржава уочи посете високе делегације Србије Москви.

Aмбасадор Русије Aлександар Чепурин оценио је да је књига потребна људима и подсетио на речи Максима Горког да све што је добро у његовом животу дугује књизи.

Чепурин је рекао да ће се Русија на Сајму представити кроз 65 програма, да ће гостовати бројни писци и да ће бити речи о руској, српској и светској књижевности.

И Чепурин је изразио задовољство што се Сајам одржава уочи посете Aлександра Вучића Русији и изразио наду да ће српска делегација у Москви разговарати и о јачању културне сарадње и подсетио да ће премијери Вучић и Дмитриј Медведев отворити изложбу Иновација 2015.

 

Извор: Танјуг