-На сликама преовлађују углавном надреалистички мотиви и на њима мора бити представљена нека моја мисао коју казујем кроз одређену форму. Када ми се јави идеја онда тражим начин како да је искажем, а да то не буде банално, него снажно и јако – каже Шиђанин Слободан Каназир.

Када је још 1987. године као студент у Ријеци почео да ствара своја прва сликарска дела, Слободан Каназир се већ тада истакао као уметник са великим потенцијалом, што се у годинама након тога показало као истинито. Наиме, када се 1992. године због рата вратио у свој родни Книн одмах се прикључио раду „Книнског ликовног круга“, а три године након тога у Книну прави и своју прву самосталну изложбу. Те исте године „Олуја“ га доноси у Шид, где и данас живи и ради и где је већ створио један заокружен и препознатљив сликарски свет.
Код Слободана Каназира симболички језик је заменио могуће сурове натуралистичке описе, а неки од симбола које користи су: мач, копље, змија, зид, ужарено небо, распрснута кугла, безлично лице...И називи његових слика такође су сами по себи довољно речити: „У очекивању напада“, „Тражим изузеће“, „Опасна енергија“, „Балканско страшило“, „Борба са самим собом“.
- Према сликарству имам филозофски приступ. Зато на мојим сликама преовлађују углавном надреалистички мотиви и на њима мора бити представљена нека моја мисао коју казујем кроз одређену форму. Када ми се јави идеја онда тражим начин како да је искажем, а да то не буде банално, него снажно и јако. Зато често неке од мојих слика имају ефекат шока који је можда потребан да укаже на нешто или да освести. А дали ћу у томе и успети то више није у мојој моћи, јер да би се сагледало неко дело постоји више чиниоца: један је онај који је то радио, други је сама слика, а трећи фактор је посматрач. И ако је само нешто од тога фалично, онда од комуникације ништа нема. Но, ја се држим оне пословице која каже „Ја ћу своје откукурикати, а дали ће сванути није моја ствар“ – прича сликар Слободан Каназир, додајући да се такође бави и израдом икона, те да је недавно осликао капелу у Адашевцима и конак манастира Свете Петке у Беркасову.
Слободан Каназир је до сада излагао на бројним колективним изложбама по Србији, у Шиду је самосталну изложбу имао у Спомен кући Саве Шумановића, а недавно је свој рад представио и љубитељима уметности у Београду. Једно време радио је и као дописник ТАНЈУГ-а из Шида. Осим сликарства бави се и писањем песама и есеја, а у припреми је и прва збирка поезије.

 

Извор: Словословље