Да ли ће се министар просвете потписати предлог да се нашим научницима вреднују само радови објављени у америчким часописима, још није потпуно извесно. Руски и српски научници са којима је Спутњик разговарао слажу се у једном — мање је битно чији је часопис, најважније је да држава препозна знање и кредибилитет научника.

 

Министарство просвете изашло је прошле недеље се предлогом да се од октобра нашим научницима вреднују само радови објављени у часописима са комерцијалних листа „Томсон Ројтерса“ и „Елсевира“, што би практично значило успостављање америчког монопола над српском науком.

Одмах су реаговали професори Филозофског факултета опаском да је предложени правилник о категоризацији часописа антинаучни, али и антиевропски, да деградира националне области. Огласило се и шест института Српске академије наука и уметности. Сви су тражили само једно, да се у правилник врати некомерцијална „Ерих листа“, окренута европском истраживачком простору.

Заменик главног уредника руског часописа „Наука и живот“, доктор техничких наука Кирил Зиков, за Спутњик каже да у Русији радови објављени у научним часописима, било да је реч о руским, америчким, кинеским, немачким или украјинским, имају једнаку вредност. Референца приликом напредовања зависи пре свега од научне области, каже Зиков.

„На Московском државном универзитету, на Биолошком факултету професори преферирају радове објављене у страним часописима, док на Машинско-математичком факултету више цене радове објављене у руским научним часописима, јер руска наука предњачи у тој области. Са друге стране, код физичара је вредније објављивање радова у енглеским и америчким стручним часописима“, каже доктор Зиков.

Коментаришући могућност да се у Србији научницима бодују само радови објављени у америчким часописима, доктор Зиков каже да то није дискриминација, већ чиста глупост.

„Послодавца који одбија да запосли научника јер није објавио радове у америчким часописима треба самог отерати с посла. Ако се на ваш рад позивају у својим радовима утицајни научници, а не само колеге јер се надају да ћете ви цитирати њихове радове, онда није битно у којем је часопису објављен тај текст, чак и ако је то научни часопис ’Весник Недођије‘“, каже Зиков.

Слично мишљење има и некадашњи професор Београдског универзитета проф. др Србијанка Турајлић. Она, међутим, истиче да је тешко поставити објективне критеријуме у земљи у којој не постоји објективно процењивање стварности, а посебно не одговорности онога који процењује.

Као неко ко је радио у Француској и САД, сарађивао са научним круговима Холандије, каже, не гаји фетишизам према англосаксонској науци, већ дубоко поштовање према руској, јер се ово питање нигде не саопштава на овакав начин.

„Свуда у свету када напредујете, чак и кад се запошљавате, постоји неки комитет који о томе одлучује и који преузима одговорност за своју одлуку која не мора да се покрива никаквим тзв. објективним листама, него се просто зна јесте ли ви вредни тога или не. Колико сам схватила, ово је био покушај министарства да се то објективизује“, каже Турајлићева за Спутњик.

Она додаје да нас синдром самоуправљања прилично кошта и да нема доношења праве одлуке на бази папирологије, с којом се лако манипулише.

„То је кључни проблем који овде влада. Ако хоћете да напредујете, морате да имате одређени број радова, онда сте довели млађе сараднике до тога да морају својим претпостављенима да пишу радове, јер другачије не могу напредовати, пошто о њима нико не води рачуна. Тако сте стално у завидној позицији, зависите од некога зато што се не зна ко је тај који доноси одлуке“, сматра она.

На предлог министарства реаговали су и браниоци америчке научне речи у Србији, који универзитетску јавност која се побунила против американизације српске науке сматрају лењом и називају је „патриотским снагама“.

Најгласнији су предлог упоредили са „американизацијом српске кошарке“, јер престижни часописи су, наравно, искључиво амерички. Промашили су и кош и таблу. Доброг баскета има и на „Сорбони“ и на „Оксфорду“. Српска научна јавност је устала управо против те и такве искључивости.

Министарство просвете тврди да вредновање радова објављених само у америчким часописима није „антиевропски чин“, већ жеља да се подстакне објављивање у публикацијама које имају утицај у светској науци. Следи објашњење да је „Ерих листа“ млада и да се на њој не оцењује квалитет. Чека се потез министра.

Иначе, предлог министарства стигао је у недељи у којој је НАСА увела руски језик као обавезан предмет у програму обуке астронаута. Ако некоме падне на памет да домаћи часописи прихватају само научне радове писане латиницом, „патриотске снаге“ не треба да брину. Ћирилицом ће се писати и на Марсу.

 

Извор: rs.sputniknews.com