Потомци цивила, који су из Јасеновца, 1942. године, пребачени у логор "Землин", незадовољни су јер су потпуно искључени из припреме Закона о Установи спомен-жртве "Сајмиште"

ПОТОМЦИ цивила, који су из Јасеновца, 1942. године, пребачени у логор "Землин" (данас познат као Старо сајмиште), незадовољни су јер су потпуно искључени из припреме Закона о Установи спомен-жртве "Сајмиште". Према речима Душана Басташића, председника Удружења "Јадовно 1941.", на Старом сајмишту страдало је око 10.000 Срба, од чега је њих 6.500 било са Козаре и из Поткозарја.

Сви су похапшени после битке на Козари, и из Јасеновца, марвеним вагонима, пребачени у логор "Землин", који се, иако под немачком управом, такође налазио на територији НДХ. Неки су умрли од глади, болести и исцрпљености, док су други убијени. Међу њима је било жена, стараца и деце.

- Та чињеница је мало позната, па се углавном наводи да су у логору, поред Јевреја, настрадали антифашисти, патриоте и партизани - каже Басташић. - Најстрашније страдање јеврејске популације и покушај истребљења целе заједнице злочин је који мора да остане у трајном памћењу и јеврејског и српског народа. Али, у исто време, не би требало дозволити било какво наглашавање ексклузивитета страдања, пошто су на истом месту, према налазима историчара, највише страдали Срби.

"ЈАДОВНО" УДРУЖЕЊЕ "Јадовно" организоваће ускоро округли сто, на ком ће, како каже Басташић, познати историчари изнети своје виђење рада Комисије за Сајмиште и закона. Заједнички закључак биће достављен Влади Србије

Зато потомцима жртава, према Басташићу, није јасно зашто састанцима Радне групе за Сајмиште не присуствују ни они ни локалне власти из Приједора, нити било ко од представника Републике Српске, као заинтересоване стране, али присуствују представници амбасада Израела, САД или Немачке. Не допада им се ни што се инсистира да закон буде лекс специјалис, јер то значи да о њему онда не мора да се води јавна расправа, као ни то што се инсистира да се установа зове "Сајмиште", иако је њено име било прво Јеврејски логор "Землин", а затим Прихватни логор "Землин". Топоним "сајмиште" у имену, каже, директно асоцира да је логор био у Београду, а онда се индиректно може извући паралела да су Срби криви за геноцид над Јеврејима. Незадовољни су и што је законом предвиђено гашење Музеја геноцида.

- У преднацрту закона предвиђено је да се Установа спомен-жртве бави геноцидом. У условима најшире аутономије која се тражи за музеје Холокауста, Порајмоса, српског страдања и Старо сајмиште, немамо никакву гаранцију да та установа неће имати пројекте о наводном српском геноциду над Бошњацима, као што имамо у музејима Холокауста у Ослу и Вашингтону!

О свему овоме Басташић је информисао и министра културе Владана Вукосављевића.

Извор: Новости