Малом броју људи је познато да у Србији већ више од деценије послује организација под називом SEESAC, чији назив представља скраћеницу од речи Саут ист Јуроп смол армс контрол – контрола лаког оружја у југоисточној Европи или KLOJE на српском језику. Ова организација ради под окриљем УНДП (Програм развоја УН), а тесно сарађује са НАТО и ЕУ, чак би се могло рећи, судећи према текстовима са сајта те SEESAC организације, да раде у складу са одлукама и инструкцијама ЕУ и НАТО.

Следи интересантан део: Према вестима објављеним 24.12.2016. на сајту SEESAC

http://www.seesac.org/News-SALW/SEESAC-Completes-Implementing-EU-funded-EUR-5.1-Million-of-Disarmament-and-Arms-Control-Activities-in-SEE/

завршен је двогодишњи период имплементације одлуке Савета ЕУ везано за РАЗОРУЖАЊЕ И КОНТРОЛУ ЛАКОГ НАОРУЖАЊА у југоситочној Европи (балканске државе), у који програм је у периоду од 2014-2016. године уложено преко 5 милиона евра! Да весеље буде комплетно, у истој вести је објављено да је донета одлука да се у даље разоружавање у овом региону Балкана у периоду 2017.-2019. уложи додатних 6,1 милион евра!

Забрана наоружања (фото Гугл)

Ловцима и власницима легалног оружја у Србији су познати неки од резултата ових активности на разоружавању у Србији. Сигурни смо да SEESAC, ЕУ и НАТО имају приличан утицај на доношење одлука, закона и правилника у Србији који регулишу набавку, држање и коришћење легалног оружја, укључујући ту и ловачко оружје, па у том контексту верујемо да су и нови Закон о оружју и муницији и пратећи правилници итекако рађени под будним оком и утицајем страних фактора. Накнадне измене, релативна реална релаксација и својеврсно шминкање пратећих правилника су после буре у јавности уз тешке муке неколицине људи (позната је улога др Бранислава Живковића из Жагубице као ловца и ловног функционера, и улога НАОС) некако изгурани и донети, али суштина није промењена – услови за набавку и држање оружја па макар то било и ловачко оружје су остали пооштрени, закомпликовани и скупи, индиректно отежавају или економски скоро онемогућавају солидан број људи да се баве ловом, стрељаштвом или да имају оружје за личну безбедност, а сами прописи као такви врло вероватно задиру и у нека од људских права. То нарочито важи за оно чувено 'дискреционо право' неког државног службеника да својом проценом ограничи или суспендује нечије право на набавку или држање оружја.

Поглавица Два Орла (фото Гугл)

Само да напоменемо, за неупућене: шеф делегације Скупштине Србије за сарадњу са НАТО је Драган Шормаз, народни посланик и актуелни председник Ловачког савеза Србије, по образовању техничар за радне односе (ваљда?), а по занимању, према сопственим речима, политичар. Како се тај човек понашао приликом доношења Закона о оружју познато је и врапцима (који као ни тетреб нису ловна дивљач).

Индијанци у граду (фото Гугл)

Шта може у скорој будућности да очекује ловце и власнике лаког оружја у Србији и у ком правцу оав активност иде може да се наслути ако се пажљиво прочита и прегледа садржај садржај сајта организације SEESAC, на http://www.seesac.org/ чије је седиште у Београду, на Булевару Зорана Ђинђића. Сајт има верзију и на српском језику, поред енглеског, албанског, македонског... Кога занима, наићи ће на прилично интересантне информације током читања. Има ту и занимљивих имена који тренутно раде у SEESAC, нпр. један бивши помоћник министра правде Србије, па онда један господин који је радио на контроли лаког оружја на Косову од 2008., па извесна госпођа која је пре SEESAC радила за Агенцију за подршку НАТО, итд... Занимљиво штиво за оне који умеју да логички размишљају и повезују информације.

Сликe уз ову вест није случајно постављенe - не желимо да нас ловце и власнике легалног оружја у Србији било ко покушава да третира као својевремено Индијанце у чувеној демократији.

Извор: СРБИЈАЛОВ

Поћирилизовао и избор слика

Милорад Ђошић