Недавно је у Србији објављена важна књига за српско православно-родољубиво друштво. Ствар је у томе што су сада све вести преношене и наметане свести народа сведене на то да је наш циљ – Запад, који нам јемчи процват и лагодну будућност, и зато све снаге морамо усмерити на колосек успостављања пријатељских односа са њим!

У ова тешка времена рововског рата, када се огромна средства улажу у промену свести људи, овакве књиге су веома важне. Књигу „Руси нису издали“ Бориса Земцова, руског писца и добровољца током рата у бившој Југославији, издало је друштво „Ћирилица“, а превела је, припремила и предговор написала моја маленкост.

Књига се састоји из два дела: први део прича о учешћу аутора као добровољца у рату у Републици Српској, у легендарној бици на гори Заглавак; у другом делу је реч о почетку бомбардовања Србије, чији сведок је Борис Земцов био.

На првом представљању књиге 1. новембра у манастиру Сланци код Београда после Свете Литургије присуствовало је неколико стотина верника. Књигу су представили издавач Миодраг Којић и православни публициста и преводилац Ранко Гојковић.

На почетку свог наступа истакао сам да је још велики Достојевски с усхићењем писао о руском народу који поштује своју веру и нацију и који је пружио помоћ многострадалној православној браћи на Балкану, називајући добровољце „амблемом Русије, истинским ликом читаве наше народне Русије“.

„Нације живе великим осећајем и великом мишљу која све сједињује и све осветљава – ето чиме живе нације, а не само берзанским шпекулацијама и бригом о вредности рубље“ – писао је Достојевски, критикујући став западњака да Русија не треба да се меша у политику на Балкану.

И у НАТО-фашистичкој најезди Запада на српске земље крајем ХХ века схватање Срба као браће искрсавало је у свести многих Руса тог доба, иако се владајућа горби-јељцинска клика није одважила на озбиљнију државну помоћ Србима.

Срби никад не смеју да забораве ту неравнодушност руских добровољаца према патњама истородне и истоверне браће и одлучност да ратују против зла! На тај начин су некако искупили кривицу Русије која је по њиховом мишљењу издала Србе...

На такво понашање руске јунаке су позивали и светитељи Православне Русије. Тако је велики руски светитељ Теофан Затворник писао о заједничкој борби против турског јарма: „...Није ли одушевљење што нас је захватило Божје деловање? И будући свесни тога, зар не требамо сви да будемо свесни тога да нам том побудом Бог говори: налажем вам да ослободите те паћенике? Можемо ли одбити? Бог никога не приморава. Али хоћемо ли бити без кривице ако не услишимо Божије знаке? Бог ће и без нас наћи извршиоце Његове воље. И срам нас било, ако не и нешто горе. Онај ко остави брата и сам ће у трену потребитости бити остављен. Све те мисли непосредно воде ка одлуци: хтео-не хтео, крећи да војујеш, мајко Русијо Православна...“

Народ који има такве духовне вође немогуће је победити. Зато ми је мој руски брат Борис Земцов сасвим исправно рекао у интервјуу за српски часопис „Печат“: „И у савременим искушењима наших народа – ми ћемо победити...“

Ранко ГОЈКОВИЋ,
издавач, председник

Руског Собрања у Србији“,
генерални секретар
Свесрпског словенског покрета“,
Београд
Са руског посрбила Сава Росић

В Белграде прошла презентация новой книги русского писателя и добровольца

Недавно в Сербии вышла важная книга для сербского православно-патриотического общества. Дело в том, что сегодня в Сербии вся информация, которая транслируется и навязывается сознанию народа, сведена к тому, что наша цель - Запад, который и гарантирует нам процветание и комфортное будущее, и потому все наши силы мы должны направлять в русло установления дружеских связей с ним!

В эти трудные времена позиционной войны, когда огромные средства вкладываются в 'перепрошивку' сознания людей, такие книги чрезвычайно нужны. Книга 'Русские не предали' Бориса Земцова, русского писателя и добровольца во время войны в бывшей Югославии, вышла в издательстве общества 'Кириллица', а перевел, подготовил и написал предисловие Ваш покорный слуга.

Книга состоится из двух частей: первая часть рассказывает об участии автора в качестве добровольца в войне в Республике Сербской, в легендарной битве на горе Заглавак; во второй части речь идет о начале бомбардировок Сербии, свидетелем которых был Борис Земцов.

Первая презентация книги состоялась 1 ноября в монастыре Сланцы под Белградом после Святой Литургии при участии нескольких сотен верующих. Книгу представили издатель Миодраг Коич и православный публицист, переводчик Ранко Гойкович.

В начале своего выступления я отметил, что еще великий Достоевский с восторгом писал о русском народе, уважающем свою веру и нацию и оказавшем помощь многострадальным православным братьям на Балканах, называя добровольцев 'эмблемой России, подлинным образом всей нашей народной России'.

'Нации живут великим чувством и великою, всех единящею и все освещающею мыслью - вот чем живут нации, а не одной лишь биржевой спекуляцией и заботой о цене рубля' - писал Достоевский, критикуя позицию западников, заключающуюся в том, что России не следует вмешиваться в политику на Балканах.

И в НАТО-фашистском налете Запада на сербские земли в конце ХХ века понимание сербов как братьев всплывало в сознании многих русских того времени, хотя правящая горби-ельцинская клика на более серьезную государственную помощь сербам не отважилась.

Это неравнодушие русских добровольцев к страданиям единородных и единоверных братьев и решимость воевать против зла сербам никогда нельзя забывать! Таким образом они как-то искупили вину России, по их мнению, предавшей сербов...

На такое поведение русских богатырей призывали и святые люди Православной России. Так, великий русский святитель Феофан Затворник писал о совместеной борьбе против турецкого ига: '...Охватившее нас воодушевление, не есть ли Божие в нас действие? И сознавая это, не должны ли вместе сознать, что этим движением Бог говорит нам: вам поручаю освободить этих страждущих? Можем отказаться? Бог никого не нудит. Но будем ли мы безвинны, не вняв Божиим мановениям? Бог найдет и без нас исполнителей Его воли. А нам стыд, если еще не более что. Оставляющий брата сам будет оставлен в час нужный. Все такие мысли прямо ведут к решению: хочешь не хочешь, а ступай воевать, мать Русь Православная...'.

Народ, который имеет таких духовных вождей, невозможно победить. Поэтому правильны слова, которые мой русский брат Борис Земцов сказал мне в интервью для сербского журнала 'Печат': 'И в современных искушениях наших народов - победа будет за нами...'

http://www.rv.ru/content2.php3?id=7200