У 38 школа ђаци не могу да уче на српском: Морају да уче језик мањина или да се селе у други град

Фото илустрација: Телеграф

Тамо где су мањина, Срби уче на чак осам језика. Александар из Банатске Суботице због језичке баријере је до 17. године био у основној школи

Основно право сваког ђака је да наставу похађа на свом језику, али се баш то право ускраћује српским ђацима и то у њиховој сопственој земљи!

Наиме, српски школарци који живе у местима у којима су Срби мањина, часове не могу да слушају на свом матерњем језику. Примера ради, ако српски ђак живи у селу где су Румуни већинско становништво, и школу ће морати да похађа на румунском језику.

У таквој ситуацији нашла су се деца породице Илић из Банатске Суботице која су неколико година морала да паузирају јер се настава у школи одвијала само на румунском језику, а они га нису знали толико добро да би могли да прате часове.

- Син Александар је до 17. године био у седмом разреду, јер није могао да савлада језик. Деца су ишла редовно, радила из петних жила, али су због језичке баријере морала да паузирају неколико година - прича мама Гоца Илић.

Према подацима Министарства просвете, у 38 основних и средњих школа настава се се организује искључиво на једном од осам језика националних мањина: албанском, бугарском, бошњачком, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском. Ове школе налазе се углавном по селима и мањим градовима, а српским ђацима се, ако хоће да уче на српском језику, као алтернатива нуди да путују у други град.

Српски ђаци муку муче у школама у којима су мањина, Фото: Profimedia//imageBROKER

- Наша деца настављају школовање у Сјеници, Краљеву, Чачку... Неки остају и у Сјеници, али у већини случајева наставу морају да слушају на бошњачком језику. Постоје два одељења на српском у гимназији, а у Техничкој школи одељење на српском постоји само један смер за прву годину - прича Верослав Радевић, директор ОШ "Свети Сава" недалеко од Сјенице.

Када смо га упитали у чему је разлика, како изгледа када се настава предаје на бошњачком, односно босанском, казао је - само у папиру.

- Говори се исто, само је питање шта ће писати у дипломи. Ако српски ђак жели да се школује у Сјеници, а за тај смер не постоји настава на српском, он похађа на босанском и тако му после пише у дипломи. Ето, то је једнина разлика, да пише да је стекао образовање на босанском - прича Верослав.

Исо Планић, директор Политехничке школе у Суботици, у којој се настава одвија на мађарском, хрватском и српском, сматра да апсолутно свако има право да учи на матерњем језику, па макар то била и свега два ученика у једној школи.

Исо Планић, директор Политехничке школе у Суботици, Printskrin/Youtube

- Ако је могуће у срединама где су Срби већина организовати наставу на мађарском и хрватском, не видим зашто је проблем исто учинити и српским ђацима који су у неким другим срединама мањина. Неко би на нивоу школе требало да заступа интересе тих ђака, али вероватно због политичких тензија, нема ко то да тражи - каже Планић.

Он објашњава да школе на нивоу локалне самоуправе договарају наставни план који ће задовољити потребе свих заједница у тој општини. Овај проблем изазов је и за Министарство просвете где напомињу да се настава одвија на одређеном језику када се за то определи најмање 15 родитеља, али да министар има право да да одобрење и за мањи број.

- Води се рачуна о најбољем интересу ученика и важности социјализације. Ако школа на крају не реализује наставу на језику за који се определио родитељ, ученик се упућује у следећу најближу школу у којој је организована настава на жељеном језику. У том случају, ученик има право на бесплатан превоз ако је школа удаљена више од четири километра од његове куће - објашњавају у Министарству.

У Министарству просвете кажу да се труде да реше овај проблем, Printskin: Google Maps

Свакако је изазов за систем када се на терену појави ситуација да се мањи број родитеља изјасни за образовање на језику који није већински заступљен у одређеној школи, додају они.

- Министарство улаже значајне напоре у стварању могућности да се свако дете образује на свом матерњем језику - тврде у одговору за Телеграф.

У просветним синдикатима пак били су шокирани када смо им испричали да постоје школе у којима српски ђаци не могу да уче на српском језику.

- Ту можемо да се позовемо и на Устав, јер се ово више не тиче само просветних закона - поручује Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), док Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа каже да је реч о невероватном апсурду.

- То је у најмању руку ненормално. Стално се прича о правима мањина, ми смо, рецимо, ти који се више прилагођавају Црногорцима него они нама, а сада не можемо да одбранимо ни основна права наше деце - закључује Антић.

(Миљана Лесковац/Матеја Бељан)

Извор: Телеграф