Учесници скупа, који је одржан 16. јануара, у закључцима истичу да је такозвани родно осетљив језик, заснован на џендер идеологији, у супротности са стандардним српским језиком


(Фото Спутњик/Лола Ђорђевић)

Родно осетљив језик у супротности је са стандардним српским језиком и неуставан јер Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности” и истиче да су одредбе Закона о родној равноправности које се односе на језик неприхватљиве за Српску православну цркву (СПЦ), Матицу српску (МС), Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.

Учесници скупа, који је одржан 16. јануара , у закључцима истичу да је такозвани родно осетљив језик, заснован на родној (џендер) идеологији, у супротности са стандардним српским језиком и да ниједна државна власт нема право да законским нормама, противно науци о српском језику, под претњом кажњавања прописује обавезну употребу такозваног родно осетљивог уместо стандардног српског језика.

Указује се на то да се „увођењем ове нове врсте вербалног деликта, новчано и затворски кажњавају грађани зато што у сопственој земљи говоре стандардним српским језиком”. Додаје се да је за српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест, темељна вредност која вековима одређује начин живота и која је нормирана Уставом као највишим правним актом. Учесници скупа оцењују да се бројним законским нормама, према званичном ставу Одбора за стандардизацију српског језика, врши насиље над српским језиком као значајним чиниоцем идентитета српског народа, будући да је ова „неприродна језичка структура, названа родно осетљив језик законом уведена као обавезна”.

У закључцима се истиче да сви грађани Србије треба да имају право да себе називају онако како желе, али да се не може пристати на то да лични избори појединаца, који су апсолутна мањина, постану обавезујући са наметнутим правилима за све грађане.

Потписници поручују да уставно право на употребу језика не значи право појединаца и група да „такозвани родно осетљив језик, заснован на антијезичким правилима”, намећу свим грађанима и институцијама, а посебно не у медијима и у образовним установама у Србији.

„Имајући то у виду, подсећамо носиоце све три гране власти у Србији, али и грађане, да је Закон о родној равноправности неуставан зато што Устав Републике Србије не познаје категорију рода, него (у члану 15) прописује равноправност жена и мушкараца”, стоји у закључцима.

„Посебно забрињава намера да се идеолошко насиље над српским језиком и идентитетом спроводи од основних школа до универзитета путем уџбеника и наставних програма. У овом случају је реч о насилно уведеном специфичном виду изражавања, при чему се истовремено под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса LGBTQIA++ од вртића, преко основних и средњих школа до универзитета и свакодневног живота свих грађана, што заговорници ове идеје и не крију”, истиче се и додаје и да је апсурдно и то што је прописано да се „насилно увођење такозваног родно осетљивог језика” финансира из републичког буџета, то јест од средстава свих грађана Србије, као и од средстава предузећа, привредних друштава и других установа сваког месеца, с обзиром на то да ће више од 10.000 повереника, односно комесара, пратити примену овог закона.

„Повереник за заштиту равноправности користи Закон о забрани дискриминације као средство притисака и претњи према оним научницима и интелектуалцима који се јавно залажу за очување традиционалног брака и породице као заједнице љубави мушкарца, жене и њихове деце. На основу тога, сви ми, појединци и установе, али и грађани Републике Србије, унапред смо инкриминисани од стране наведеног државног службеника”, наводи се у закључцима.

Наглашава се и да се Законом о родној равноправности грубо нарушава унутрашња аутономија Српске православне цркве, као и уставна одвојеност цркава и верских заједница од државе.

Како се додаје, за Матицу српску и њено искуство у српској језичкој нормативистици потпуно је неприхватљиво увођење новчаних и затворских казни и разних облика правног насиља у тако нејасном проблематском пољу, у којем нови појам рода има за сада око стотину различитих значења, с могућношћу њиховог даљег умножавања.

Учесници научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности предложили су да Свети архијерејски синод СПЦ, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оснују заједничко тело, састављено од истакнутих научних радника из различитих области, „које ће се интензивно бавити овим важним питањем све док не буде донето решење у корист српског народа и свих грађана Србије”.

„Сви смо у обавези, а посебно држава, да негујемо, чувамо и штитимо српски идентитет, српски језик, ћириличко писмо, српску културу и српско наслеђе како бисмо их могли предати нашим потомцима”, истиче се у закључцима које су потписали проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Виктор Савић, др Владан Јовановић, др Марина Спасојевић, доц. др Катарина Беговић, др Миша Ђурковић, др Душан Илић, мср Марија Стајић, мр Момир Радић, адвокат протојереј-ставрофор Велибор Џомић и главни и одговорни уредник новина Српске патријаршије „Православље” Оливера Јовановић.

Извор: politika.rs