ЗАШТО СРБИ НЕДОВОЉНО КОРИСТЕ ЋИРИЛИЦУ


После седам бројева, осми број часописа „Гири“, гласила Шотокан академије Србије који се штампа у Хрватској одштампан је – ћирилицом. Уредник часописа је Славко Бубало из Вуковара. Овај ћирилични број је промовисан на недавно одржаном карате семинару у Јагодини, док се половина дневних листова у Србији штама – латиницом


Древна вештина јапанског изворног Карате До-а, какву сенсеи Велибор Вебо Димитријевић преноси све већем броју Срба, итекако има везе са Српским јунацима и борцима за слободу, столећима уназад. Ова јапанска вештина је настала пре око триста година у Јапану, а вежбали су је самураји ради одбране својине и живота. Шихан (оснивач стила) Таиђи Казе је један од веома ретких Јапанаца који су задржали пут изворног облика ове вештине, а коју је он научио од самог Гичина Фунакошија. Наш човек, Србин, сенсеи и шихан Шотокан академије Србије, Вебо је један од неколико људи којима је Казе пренео ову вештину у изворном облику. Штавише, Вебо је био и први асистент Казеу. Казе је једном приликом рекао: „За мој карате требају ми људи великог калибра, а не пролазници сумњивог морала“. Веби је објашњавао и нешто што другима није. Зашто, то објашњава наведена реченица сенсеи Казеа.

Сенсеи Вебо је на семинарима много пута правио паралеле између херојства, поштовања кодекса понашања и привржености својој нацији и земљи између јапанских самураја и српских хајдука, устаника и хероја. Није потребно много времена да се, посматрајући тренинге ове јапанске вештине, заиста и уоче велике сличности између јапанских самураја и српских јунака. Каква је разлика између борења Цара Лазара, Милоша Обилића, браће Југовића, Косанчић Ивана, Топлице Милана …између Карађорђа, Танаска Рајића, мајора Тепића… Много је имена српских јунака која могу, не само да стану раме уз раме са јапанским самурајима, него да их својим херојством и надвисе.
Али, у чему се онда разликује оно што су Јапанци сачували као своју древну ратну вештину и вештине и кодекса понашања свих поменутих и много, много непоменутих Српских јунака? Зар борење Косовских јунака против четворице, петорице Турака није исто што и борење Јапанских самураја против четворице противника? Изгледа да је основна разлика само у томе, што су Јапанци то сачували и негују га као животну филозофију, а велики број Срба данас једва и да зна имена Српских „самураја“.
Нажалост, биће да је тако и са ћирилицом. Да ли је могуће да данас, када је у Србији ћирилица званично службено писмо, много велики број Срба још увек користи латиницу. Данас када је чак и на интернету омогућено да постоји домен на ћириличном писму и да се она користи без икаквих проблема чак и на интернету. Зашто се данас скоро половина дневних листова и ко зна колико периодичних часописа у сред Србије штампа – латиницом? Зашто ми Срби не желимо, када нам тај бели свет омогућава да сачувамо наше ћирилично писмо ?
Српска Шотокан академија је, штампајући свој часопис ћирилицом, хтела да да свој мали допринос очувању нашег писма. Парадокс јесте у томе, што се овај лист штампа у – Хрватској.
„Гири“ излази једном годишње и намењен је пре свега члановима српске Шотокан Академије, али у њему има много чланака које би занимао велики број људи који се интерсују за исправну животну филозофију, као такву. Уредник овог часописа, Славко Бубало, који је и сам каратека, живи и ради у Вуковару. Бави се новинарством на локалној вуковарској телевизији. Осим овог часописа, уређује и часопис „Извор“ који се такође штампа ћирилицом. Намењен је Србима у источном делу Хрватске, али се дистрибуира и у другим деловима ове државе, па га читају и Срби у Далмацији, Лики, Банији, Кордуну…
„Гири“ се штампа у предузећу „Графика“ у Осјеку. Бубало каже, да је било мало чуђења и радозналих питања, када је фирми „Графика“ донета припрема листа у ћирилици, али да није било баш никаквих проблема зашто они то треба да штампају у – ћирилици. Иначе, са овом фирмом по питању штампања листа „Гири“ Српска Шотокан Академија сарађује од почтка излажења листа и не да није било проблема, него су радници ове фирме увек били веома љубазни.
Славко је велики борац за очување српства на простору Хрватске и није желео да се сели из родног Вуковара. Очувању ћирилице је посвећен једнако као каратеу и рекло би се, томе приступа на исти начин као вежбању ове Будо вештине. Можда и јаче. Тешко му је да схвати да Срби у Србији користе – латиницу.

Оно што одмах можемо да учинимо као Срби, је то да сви почнемо да пишемо и користимо ћирилицу. На наш народ овде у Вуковару врши се велики притисак да се одрекнемо свог језика и писма, а један од главних аргумената, који екстремни део Хрвата користи у тим притисцима је да кажу како нама ћирилица не треба, јер је нико не пише ни у Србији.
Крајње је време да као народ одрастемо и почнемо да поштујемо своје вредности, да имамо самопоштовање, јер ће нас тада и други уважавати. Ово није позив на укидање латинице, али она нам треба само онда када пишемо на неком другом језику. Ево и на фејсбуку и на интернету од употребе свог писма дели нас само један клик мишем. Зар смо толико лењи и зар нам је толико тешко да пребацимо тастатуру на наше писмо? Заиста не схватам. Излажење „Гирија“ на ћирилици лепо је примљено и поздрављено од стране свих чланова наше Академије, а чињеница да се штампа у Хрватској може да буде одређени куриозитет и охрабрење и за народ у Србији. Кад може овде, што не би могло и у Србији – пита се Славко Бубало из Вуковара, који не пропушта ни једну прилику да посети Јагодину.


Текст и фото: С.Алемпијевић

 

Извор:Недељник "Нови пут"