Ве­ро­ват­но смо јед­на од рет­ких зе­ма­ља на ку­гли зе­маљ­ској ко­ја је, све­сно или не­све­сно, сво­је ћи­ри­лич­но пи­смо под­ре­ди­ла дру­гом. Чак и у др­жа­ва­ма са ви­со­ко­ра­зви­је­ном то­ле­ран­ци­јом, где жи­ви јед­на или ви­ше на­ци­о­нал­них ма­њи­на, на ам­ба­ла­жи је слу­жбе­но пи­смо на­ци­је (фран­цу­ски, ма­ђар­ски, ру­мун­ски, ру­ски, бу­гар­ски, грч­ки, не­мач­ки, ита­ли­јан­ски, ен­гле­ски, шпан­ски ...), да не под­се­ћа­мо на арап­ски свет, азиј­ске на­ро­де итд.
У тим др­жа­ва­ма, у штам­па­ним огла­сним по­ру­ка­ма, у упо­тре­би је ис­кљу­чи­во слу­жбе­но пи­смо др­жа­ве. У ТВ про­гра­ми­ма, где се еми­ту­ју и ко­мер­ци­јал­не огла­сне по­ру­ке – гра­фич­ки уоб­ли­че­ни тек­сто­ви, титл, ма­ске и сло­ва, ис­пи­си­ва­ни  на шпи­ца­ма ТВ ста­ни­ца и на кај­ро­ну, без из­у­зет­ка су на пи­сму на­ци­је. Ја­сно, и на пла­ка­ти­ма, као и на свим сред­стви­ма спољ­ног огла­ша­ва­ња.

Упо­тре­ба ту­ђи­ца, па још на пи­сми­ма (ме­мо­ран­ду­ми­ма) ко­је фир­ме ко­ри­сте у на­ци­о­нал­ном и ме­ђу­на­род­ном по­сло­ва­њу, на­ро­чи­то код на­зи­ва фир­ми, код мно­гих дру­гих ско­ро да је не­за­ми­сли­ва.

По­ре­де­ћи ова­кву прак­су са до­ма­ћим при­ли­ка­ма, под­ста­кло нас је да по­кре­не­мо про­јект „Ћи­ри­лич­но пи­смо у тр­жи­шним ко­му­ни­ка­ци­ја­ма” – да ак­те­ре срп­ске при­вре­де ин­спи­ри­ше­мо да сво­је­вољ­но за обе­ле­жа­ва­ње и про­мо­ци­ју сво­јих про­из­во­да и услу­га ко­ри­сте зва­нич­но на­ци­о­нал­но пи­смо. При то­ме смо по­шли од то­га да је тр­жи­шна ко­му­ни­ка­ци­ја јав­на ко­му­ни­ка­ци­ја, за раз­ли­ку од при­ват­не где по­сто­је друк­чи­је сло­бо­де упо­тре­бе.

На­рав­но, по­шли смо од се­бе: ча­со­пис све­та мар­ке­тин­га ТА­БУ (ТА­ВОО) у три­на­е­стој го­ди­ни по­сто­ја­ња ви­ше не ко­ри­сти ла­ти­нич­но већ ис­кљу­чи­во ћи­ри­лич­но пи­смо и срп­ски је­зик (број ту­ђи­ца све­ден је на ми­ни­мум, пре­во­де се ско­ро сви струч­ни из­ра­зи, а где то ни­је мо­гу­ће да­ју се опи­сна ту­ма­че­ња тер­ми­на или пој­мо­ва и слич­но).

Да ли би гра­ђа­ни, у овом слу­ча­ју као стал­ни или по­тен­ци­јал­ни по­тро­ша­чи, при­ме­ти­ли на­по­ре срп­ске при­вре­де у ње­ном – сво­је­вр­сном „до­дво­ра­ва­њу“ – па­ко­ва­ња срп­ских про­из­во­да, исли­ка­на и ис­пи­са­на ћи­ри­лич­ним пи­смом? Ми ве­ру­је­мо да би. Ве­ру­је­мо у сте­пен на­кло­но­сти срп­ских до­ма­ћи­на сво­јој др­жа­ви, са­мим тим и ње­ној при­вре­ди.

Као што смо и уве­ре­ни да би се на ра­фо­ви­ма и по­ли­ца­ма у на­шим тр­го­ви­на­ма део по­ну­де пи­са­не ћи­ри­лич­ним пи­смом раз­ли­ко­вао од оста­лих про­из­во­да, по­го­то­ву уво­зних ко­ји ни­су увек при­стој­ног ква­ли­те­та, на­ро­чи­то не увек на ни­воу ква­ли­те­та при­сут­ног, на при­мер, на тр­жи­шти­ма во­де­ћих европ­ских чла­ни­ца, иако је реч о истим про­из­во­ди­ма, од­но­сно роб­ним мар­ка­ма.
То смо по­ку­ша­ли и да при­ка­же­мо на при­ло­же­ном гра­фи­ко­ну Кру­га оп­ти­ми­зма.

Охра­бре­ни смо смо и због по­чет­ног од­зи­ва на ини­ци­ја­ти­ву упо­тре­бе ћи­ри­ли­це у тр­жи­шним ко­му­ни­ка­ци­ја­ма: по­др­шку про­јек­ту до­сад су пру­жи­ли Ву­ко­ва за­ду­жби­на, Ма­ти­ца срп­ска, Јав­ни сер­вис Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја Ср­би­је, Кул­тур­но-про­свет­на за­јед­ни­ца Ср­би­је, Кан­це­ла­ри­ја за са­рад­њу са ди­ја­спо­ром Ми­ни­стар­ства ино­стра­них по­сло­ва, Дру­штво срп­ских до­ма­ћи­на, Ма­ти­ца исе­ље­ни­ка и Ср­ба у ре­ги­о­ну, Удру­же­ње за при­вред­ни пре­по­род, РТВ Сту­дио Б, Ка­блов­ска ТВ Зре­ња­нин, Оп­шти­на Алек­сан­дро­вац...

Пр­ви упи­са­ни до­бро­чи­ни­тељ са уло­гом од 2.000 евра је г. Ни­ћи­фор Ник Ани­чић, ко­ји жи­ви и ра­ди у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци. Пр­ви упи­са­ни до­на­тор са уло­гом од 500 евра је про­фе­сор  др Ми­ла­дин М. Ше­вар­лић, са По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. Пр­ви упи­са­ни да­ро­да­вац са уло­гом од 200.000 ди­на­ра је „Те­ле­ком Ср­би­ја”.

Ве­ру­је­мо да ће овај спи­сак уско­ро би­ти знат­но ве­ћи.

Жо­зеф-Иван Лон­чар
Аутор је осни­вач, вла­сник и из­да­вач ча­со­пи­са све­та мар­ке­тин­га ТА­БУ


Извор: Политика