1717.године je руски цар Петар I пошао у посету Француској, намеран да на том путу обавезно обиђе и стари град Ремс, традиционално место крунисања француских монарха.

Уваженом госту су римокатолички калуђери, у знак нарочитог поштовања, показали најсветију драгоценост која се чувала у храму, древну свету књигу исписану тајанственим, непознатим знацима, над којом су вековима сви француски краљеви полагали заклетву током крунисања.

Узевши у руке стари рукопис, Петар I је, на запрепашћење калуђера, почео да га чита наглас. Реч је заправо била о Јеванђељу написаном делом на црквено-словенском језику, а делом на глагољици.

Касније је откривено да је Јеванђеље доспело у Француску средином XI века и да га је донео неко из пратње Ане Јарославовне, кћери кијевског књаза Јарослава Мудрог.

Она је желела да, након удаје за француског краља Хенрија I, током крунисања положи заклетву на Јеванђељу које је донето из Русије.

Временом су сви заборавили одакле је оно доспело у Ремс и на ком језику је написано.

Французи су веровали да је текст тог Јеванђеља написан на језику анђела и били су потпуно шокирани када се испоставило да гост из «варварске земље» разуме тајанствени „рајски језик“.

Јеванђеље Ане Јарославовне се и данас чува у катедрали у Ремсу и сматра се народном светињом Француске.

Извор: ЦАРСА