У ексклузивном сведочанству за "Вести" пуковник Драгољуб Илић, командант аеродрома у Приштини, у наредних неколико бројева нашег листа говори о НАТО агресији на тадашњу СРЈ крајем деведесетих година, дешавањима на Космету...

Пропали планови: Пуковник Драгољуб Илић

Почетак бомбардовања дочекао је пуковника Илића у Приштини.

- Ратна команда налазила се у хотелу Гранд, али је убрзо пребачена у подземни објекат у руднику Кишница код Приштине. Били смо спремни за бомбардовање. Знали смо да немамо шансе, али ниједан војник, подофицир или официр није хтео да одустане. Нико није тражио пензију, прекоманду, имали смо чак и повратнике из пензије - каже Илић.

Аеродром Приштина био је један од главних мета НАТО бомбардовања. Зато је требало спасити технику.

- На Слатини су пред рат били само мигови 21. Аеродром је био површине 150 хектара. Од прве најаве бомбардовања 1998. године, ми смо наставили припреме за рат, нисмо стајали. Та 32 мига-21 су избачена на чистину. Знали смо кад авакси прелећу и снимају распоред авиона. После тога бисмо их само испомерали за по 50 метара и када би налетели НАТО авиони, они би бацали бомбе по претходно добијеним ГПС координатама и погађали у празно. Ниједан авион нису уништили. После рата су српски мигови уредно одлетели с Приштине за Батајницу и Ниш. Главна писта на Слатини је само мало оштећена - објашњава Илић шта се дешавало током агресије.

Док у пуковниковом родном селу поред Бољевца разгледамо предивну природу источне Србије у свим нијансама јесењих боја, покушавамо да сазнамо какви су све били планови за одбрану од НАТО агресије.

- Копнена војска је била убеђена да ће се бомбардовање ограничити само на Космет и југ Србије. Ми ваздухопловци смо их једва убедили да ће бомбардовати целу земљу. Од Трајала су наручене и делом плаћене димне кутије. План је био да копнена војска направи димну завесу на целом Космету како би збунили томахавке. Део тих димних кутија је испоручен јер се убрзо одустало од плана - објашњава Илић.

Илић из пилотских дана

Он додаје и да су неистине приче како су наше снаге уништиле аеродроме по Албанији.

- Постојали су планови да дејствујемо по Тузли, Тропоји, Режановцима код Куманова. Био је план да уништимо НАТО авионе, али после првог удара НАТО снага, наређење за то никад није издато. Ја сам већи део бомбардовања провео у подземном објекту Стражевица у Београду. Ту је била команда РВ и ПВО. Гађали су Стражевицу много пута. Изашао сам после рата на брдо да видим, само је опрљена земља. У питању је гранитно брдо, ми смо били 90 метара испод земље. Нисмо осетили ниједну бомбу, сем једне од по две тоне бачене на нас. Тада су се само мало затресле неонке - присећа се драматичних догађаја Илић.

Он додаје и да приче како су појединци у Србији наводили авионе НАТО преко неких локатора нису тачне јер је све навођено преко ГПС координата из авакса изнад Мађарске и Медитерана.

У сталној трци с временом, кад би оборили неки НАТО авион, пуковник Илић каже да је било готово немогуће доћи до оборених пилота.

- У БиХ је 15 хеликоптера апач и транспортних хеликоптера било неизменично на дежурству. Лебдели су изнад Дрине и чекали први ГПС сигнал обореног пилота. Кад је пилот невидљивог Ф-117 пао у Буђановце, хеликоптери су стигли пре него што се Дејл Зелко спустио на земљу. Са 5.000 метара осам минута треба да паднеш на земљу - додаје пуковник Илић.

Погибија генерала Величковића

Пуковник Илић је био дежуран у команди у Стражевици, кад је јављено да је генерал Љубиша Величковић, бивши командант РВ и ПВО погинуо.

- Тај дан ме око шест поподне звао Љубиша и рекао да кажем генералу Спасоју Смиљанићу, тада команданту РВ и ПВО да иде "тамо" по договору. Јавио сам Смиљанићу и увече отишао да одмори. У 12.06 су ме хитно звали и телефоном јавили "погинуо Љубиша". Иначе, Величковић је оставку на место команданта РВ и ПВО дао јер није хтео да му НАТО официри седе изнад главе. Током верификационе мисије упућени су НАТО официри у Београд и смештени спрат изнад Величковићеве канцеларије. Он то није хтео да поднесе, поготово што су наши официри послати у НАТО базу у Италију и стављени 20-30 километара од Фиренце. Зато је дао оставку - објашњава пуковник Илић.

Извор: Вести-онлине