Поштoвана српска браћо и сестре српкиње,

Кад смо почели да пишемо писма, они који су нас учили увек су нам говорили да почнемо од почетка. Баш као и домаћи задатак, писмену вежбу или писмени задатак, којег смо једино ми Срби писали латиницом. Наши западни сусједи то нису радили, држали су се свог писма, а ћирилицу су гледали да одмах забораве.

 

Ово је уствари предувод за писаније које вам шаљем, а све зарад подизања србствене мисли, јачања наше Србије и освешћивања сербских глава. Наиме, наше Српско удружење „Ћирилица" Београд ушло је у фазу одлепљивања од земље, у фазу узлетања, која је једна од најопаснијих делова летења. Тај део лета који неки подцењују је остао и дан данас основица пилотирања, коју често преносим и на наше Удружење.

Председник нашег Удружења је Добрица Ерић највећи србски живи песник, који је услишио наше молбе и почео још јаче да нас усмерава ка здравом србству, оном исконском, коме су нас учили наши стари. Дошли смо до тренутка када је наше Удружење постало препознатљиво. Када на ју тјубу упишете ћирилица београд погледај шта ће да изађе. Слично ће се десити на Гуглу и другим претраживачима.

Да би вам све ово писање појаснио ево и разраде, а вама неће бити тешко да схватите.
Ових дана у Београд је дошао наш пријатељ који поседује простор од сто квадрата у Скерлићевој улици у близини Храма Светог Саве и Народне библиотеке. Добио га је у реституцији и хоће да га обнови. Сам простор је као и многи други у Београду, с тим што је исти максимално руиниран, практично упропаштен као и све што је реституирано.

Зашто ми је запао за око? Причајући са пријатељем и власником Михајлом, рече ми да је у близини у броју четири, дакле Скерлићева 4, смештено Одељење за културу турске Амбасаде (линк). Баш код Храма и баш тамо где су спаљене мошти Светог Саве и баш код Народне библиотеке и неколико десетина корака од споменика великом Вожду. Рекох ово Миодрагу Миши Којићу, мом саборцу и потпредседнику Удружења, и тако поче прича.

Одлука је пала, а одлучено је да отворимо баш ту Српски културни центар „Ћирилица" и да се српска застава завијори баш где треба у Скерлићевој 12 у срцу српске престонице. У Београду поред турског постоји и шпански културни центар, амерички културни центар па чак и стидљиви студентски и београдски културни центар, али нигде нема Српског културног центра. Као да је невидљива рука заувек притисла, покрила на крају покорила све српско.

За овај пројекат, који сматрамо да је подухват потребна су нам одређена средства, а из доле приложених фотографија све је јасно. Наше удружење нема довољно средстава и функционише од прилога пре свега нас и наших чланова. Знајући да сте људи од утицаја, молимо вас за помоћ тј. да кажете браћи и сестрама око вас да нас подрже и помогну у покретању српског центра. Наш центар тренутно изгледа овако:

У прилогу дописа шаљем вам основно писмо од кога смо почели са радом. Молим вас да га без икаквих обавеза пажљиво прочитате. Наиме у питању је отварање Српског културног центра за који сматрамо да треба да постоји у Београду без обзира како то изгледа.

Из тога је почео рад који можете пратити на нашој Фејс страници https://www.facebook.com/UdruzeneCirilicaBeograd.

Радимо полако и знамо да ћемо посао завршити, али без помоћи биће тешко.
Седе главе нас прате и подржавају, а добри људи помажу. Радећи ових дана били смо мало електричари, мало оџачари, данас штемаџије и чистачи, а сутра идемо даље.

Толико за сада. Уколико можете и желите да нам помогнете јавите нам се. Унапред вам хвала и здрави нам били.

за Управни одбор
Српског удружења "Ћирилица" Београд
пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић-пилот