СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ:
Члан Српске развојне академије (РАС) у Београду
Члан Удружења књижевника Србије
Члан Петровске академије наука и уметности (Русија)
11160 Београд, Радивоја Марковића 12/5
Београд, 6. април 7525 (2017)

УЗАЛУДНО ШКОЛОВАЊЕ – XX

БРИСАЊЕ ЗНАКОВА СРПСТВА (СРПСКОГ ЈЕЗИКА)

Велика група интелектуалаца у земљама наследницама СФР Југославије је одлучила да српски језик прогласи (именује) „Заједничким језиком“, а можда ће предложити да му дају неко друго име „српско-хрватско-бошњачко-црно горски“, „балкански“, или „југословенски“. Ево њихове најаве на Интернету: „Deklaracija o zajedničkom jeziku, čiji je cilj da podigne svest i aktivno utiče na postojeće nacionalističke jezičke prakse u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, biće objavljena 30. marta“.

Убаци слике 1

Слободан Јарчевић

Нажалост овај подухват је само наставак колонијалне стратегије германских и романских држава и Ватикана против Срба, српске државе и српске културне баштине. Кад узмемо само њихов однос према српском језику, треба да се упитамо – зашто су га у 19. столећу звали илирским језиком? То је био изврстан поступак - да се избише српски траг у његовом имену (да се не зове српским језиком). Јесу Илири били име српског племена у Антици, али је повјесна (историјска) наука германских и романских народа унела у научне књиге – да су Илири староседеоци Балкана и да је тај народ нзумро (нестао) у трећем веку Нове ере (како то упорно понавља и др Радивој Радић, професор на Филозофском факултету у Београду, па је то унео у своју књигу „Клио се стиди“). Зато су Немци у 19. столећу српски језик звали илирским и одштампали су књигу „Немачко-илирски речник“. По сваку цену су настојали - да се тај речник не зове „Немачко-српски речник“. Тако су успели избрисати српски траг и у речнику. Сад да видимо колико су кратковиди српски државници и учени људи, а такође, припадници ових категорија у свим словенским државама. Нико од њих (прошлих 200 година) није уочио, да се у западноевропским књигама друштвених наука не спомиње у Антици и Средњем веку држава Србија. А она је основана 490. године, после распада Римске империје, с престоницом у Скадру. Границе су јој биле од Црног мора до иза Трста. То је у повјести (историји) избрисано и фалсификовано је – да су Срби стигли на Балкан из Русије у 7. столећу и да су се описменили и покрстили тек у 9. столећу.

Фалсфиковање је настављено, па се не признаје у повјесној (историјској) науци, а и у другим друштвеним наукама, да је Србија постојала и у Средњем веку. Уместо ње је измишљено, да су постојале следеће државе:

Рашка, Зета, Дукља, Босна и Хрватска, а то су биле само административне области у Србији. Поред тога, званична повјест (историја) бележи: да је у Средњем веку постојала и Гусарска држава у области реке Неретве и источне обале Јадранског мора. Чудо над чудима! Како је могла гусарска држава постојати између Србије, Млетачке Републиек и Угарске? А гусари нападају државна пловила и државну имовину. Али то је остало у повјесној (историјској) науци, јер је „гусарском државом“ избрисан траг српске морнарице. Погледајте, у најновије књиге српских и светаских истраживача (Ђанкарло Томецоли Тицијано, Анатолиј Кљосов, академик Јован Деретић и други) – Србија је излазила на три мора – Црно, Егејско и Јадранско, а у књигама нема речи о њеној морнарици, али је унесено о њој оно што су германски и романски државници и Ватикан бележили – кад их порази српска морнарица, они запишу да су то гусари учинили. И тако су, у 19. столећу, у Бечу убацили да је постојала гусарска држава на територији средњевековне Србије.

Што се тиче српског језика, треба знати да је академик Александар Белић докторирао у Санкт Петербургу с темом „Српски језик“ и у свој рад је унео, да српски језик има само два дијалекта: чакавски и штокавски, а да је кајкавски дијалект словеначког језика и да је удаљенији од српског него бугарски.

Нажалост, пре последњих председничких избора, молио сам све председничке кандидате и све странке, да преузму обавезу да се исправе фалсификати о Србима и осталим Словенима и да то објављују током изборне кампање, али се нико од њих тога није прихватио.

С поштовањем,

Слободан Јарчевић, ср