Прилог припремио Новак Вујачић, дописник дневних новина ''Дан'' из Плава

Како вријеме пролази и како се умножава број одштампаног тиража ''Гласа Холмије'', часописа за књижевност, историју и културу, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама, све је веће задовољство читалаца, који се јављају Редакцији часописа и афирмативно говоре о њему. Истовремено, проширује се и сарадничка база, чиме не само да расте број културних, политичких и јавних дјелатника који се одазивају на позив да учествују својим прилозима у обликовању часописа, веч је и садржај текстова који се објављују сваким новим бројем видно квалитетнији.

Покушали смо да након првих тридесет бројева поразговарамо са главним уредником часописа и са неколико угледних суграђана, које смо питали да нам изнесу своје утиске и ево шта смо сазнали.

О концепцији и будућим плановима, његов главни и одговорни уредник Горан Киковић, професор историје, истиче, како је за кратко вријеме часопис пронашао духовну насеобину не само у срцима Васојевића, него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима, поштујући чињенице и научну методологију, а не исфорсирана и провидна идеолошко-политичка саопштења и пропаганду владајуће клике.

'' Часопис дакле, из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако му бројни скептици нијесу прорицали никакву будућност, но, очигледно је да су се преварили, јер, како рече умни Васојевић , Вук Караџић: '' Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати“. Часопис „Глас Холмије“ превасходно има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности. Његови садржаји остварују како информативну, тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака. Часопис шири поруке - будимо свој на своме, чувајмо своје, поштујмо туђе. Кинеска пословица каже: '' Путниче ако ти се једног дана, негдје у далеком свијету, угаси свјетлост завичаја, знај никада више нећеш прогледати '' – подсјећа на ту мудрост Киковић.

Комски пјесник и публициста Давид Лалић, члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању – Андријевица, и повјереник Српског Удружења ''Ћирилица“ за Андријевицу, истиче да „Глас Холмије“ представља право освјежење и духовни бисер у временима кад мрачне силе желе да затру све што је српско. ''Једино против чега не успијевају непријатељи српског народа јесте истина. Уколико се она континуирано, упорно, документовано и зналачки, без патетике и пропаганде, саопштава, онда се временом ипак стиже до образовасног потомства и осигуране и увјерљиве, утемељене свијести о себи, о нама и другима око нас, што је основна идеја водиља овог часописа'' .

Предсједник Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' – Беране, Живко Бјелановић, наглашава како су '' многи прије нас указивали на потребу да учитељи и књижевници као чувари српског језика пазе на његову чистоту, особито да се клоне и у говору и у писању страних ријечи, онако како је још Немања упозоравао потомство - да је боље изгубити град него ријеч, што и овај часопис преферира. Подсјећам и овдје на ријечи светог Стефана Немање који записа: '' Народ који нема своје књиге и своја писма, својих књигописаца и књигољубаца, неможе се назвати народом. Кажем ти, мило моје, говорење је разговор са треном. Писање је разговор са вјековима. Писмена су најбоље зрње сјемено свакога народа. Клија са папира послије хиљаду година и расцвјетава се у глас и ријеч, слику и причу у мисао и чувства и у давне срца откуцаје '' . И управо, међу овим корицама налази се бога т ство израза језичког подручја Васојевића и Светих обала Лима, те даље и шире нам отаџбине, тако да ће и они који се буду добронамјерно бавили писањем будућих речника бити у могућности да од заборава отргну многе овдје исказане и исписане ријечи и синтагме'' –поручује Бјелановић.

Професор и публициста из Берана Благоје Шарић, поручује да часопис „Глас Холмије“ има своју мисионарску и просветитељску мисију и улогу у овим крајевима.

'' Васојевићи, Шекуларци и друга племена у долини Лима су изузетно писмени и образовани дио српског народа. У овим крајевима, између осталих профила и звања, рођено је на стотине доктора наука. Зато и подржавам часопис какав је '' Глас Холмије '' . Не треба заборавити да оно што није записано нити објављено као да се никад није догодило. Зато је добро што овај часопис излази, а са моје стране желим вам пуно успјешних бројева. И да будете св ј етионици историјске истине, која нам је у овим временима итекако потребна '' – поручио је професор Шарић.

И предсједник ИО Завичајног удружења ''Шекулар“ у Београду, Драган Бракочевић, радује се што часопис излази и жели да што дуже траје.

'' Драго ми је што је часопис наишао на добар пријем код читалаца, поготово у Београду, код наших завичајаца. Иначе часопис „Глас Холмије“ покреће значајна питања прошлости и садашњости народа у Васојевићима. То су питања културног, економског, научног и укупног развоја. Мислим да се то чини зналачки што доприноси укупном развоју нашег краја и по д сти че стваралаштво даровитих људи у разним областима на корист и напредак народа. Вjерујем да с е и многим читаоцима пруж а прилику да сарађују да многи у њему нађу историјске истине, књижевне и културне садржаје и све то на свом језику и писму '' – истакао је Бракочевић.

Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца -Беране, истакао је да је добро познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи овога краја, као ријетко гдје, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. '' Наш крај има највише образованих и школованих људи, доктора наука и стручњака у свим областима. Зато је природно да испод наших горостасних Комова излази овакав часопис, гдје се на квалитетан начин обрађује наша славна историјска прошлост, духовност, култура књижевност , јер и данас Васојевићи имају шта да понуде. Зато, подржавам и желим да наставите са много енергије и знања, како то младости и приличи '' – поручује Трифуновић.