'Научи себе да говориш турски' – (Teach yourself Turkish, TURKISH GRAMMAR, Geoffrey Lewis, London, Oksford 1968., поновљено издање из 1953. године), тако каже врсни познаваоц турског језика и културе. Рођени Енглез, дугогодишњи професор турског језика на универзитету Оксфорд у Великој Британији, био је дугогодишњи потпреседник и председник енглеско-турског академског друштва. Џефри Луис, написао је један од најеминентнијих енглеско-турских речника и граматике, у којем, у глави 7. са поднасловом 'Eksercise 7 – Вежбање 7', наводи Бугаре да су Турци, и да говоре(славенским!?) језиком који су им дали исти(Славени!?).

Како су се онда, по тој антропо-етнолошко-лингвистичко ј тези, звали ти људи, тај народ који је придошле Бугаре научио својем језику и писму, да нису можда ''заиста'' СЛАВЕНИ, да нису можда Грци, геоцентрични Римљани!?

Англо-германска школа историјских наука,ослоњена на историју и развој Римске Републике, наметнувши скупно име ''Словени'', са сигурношћу, због огромног страха наспрам њихове снаге и бројности, заиграла је на карту ''разједињења''. Препознавши предходно све антропогеографске, анрополошке, лингвистичке, историјске, и многе друге разлике у самим ''Словенима'', својим је вампиризмом очигледно на време, посисала сву крв угледавши се на ''Римљане'', тада, и сада, још увек идеји ''панславизма'', који се гледано кроз историјски контекст до дубоко у средњи век, по њима никада није и неће се остварити, јер њихов се већ унапред смишљени концепт дробљења једног древног и исконског народа већ одавно обистинио. Траје и даље. Толике су Србе подвели под Словене, створивши им непремостив јаз, којег су по свој прилици концептулно себи ставили за циљ, остваривши га првенствено због различитости и неслоге унутар самих сербских племена. Након, силом укидања племенског начина живота, пре свега њихових различитости унутар самог Рода, дотадашњи ''антропоцентризам'', заменили су ''геоцентризмом'' на западу важећег правила да се припадност, статус држави (imperium – state) одређује на основу припадности територији, која је постала битан елемент суверености државе. Некадашњи Рим и римско царство, постали су ''територијална цивилизација'' јер је римски Сенат одредио «quod populi appellatione universi cives significantur» (речју народ означавају се сви грађани) одакле и правило «Сви грађани Рима су Римљани»(што је постало основа формирања једнонационалне државе, не само у време Римске империје већ и западних једнонационалних држава формираних у средњем веку у Западној Европи). Али је, у том терору поробљавања и унификације свих племеника различитих родова, Рим је схватио да је тешко бранити тај територијални принцип, јер морају да стално држе и подижу нове све скупље логоре. Покатоличавањем Рим се определио да не припаја себи нове територије, већ да припаја себи нове поробљене душе које ће чинити за њега оно што су чинили његови војници из војних логора на покореним територијама. Кроз тако клерикално – империјалну творевину, створен је Ватикан којем су највернији следбеници прогонили сваку врсту слободоумља, сваку врсту математике, не само за хиљаду и по година, него и све до оног тренутка када су неки православни следбеници из редова СРБА, као Свети Сава и Свети Сергеј Радоњежски који је Расјанин, схватили да поред глобалних хришћанских вредности, треба првенствено да штите културу и традицију свога Рода, па је руска војска благословљена Сергијем Радоњежским и предвођена Александром Невским до ногу потукла тевтонске крстоносце који су ширили ватикански централизам. Терор којим се грчка војна олигархија у дугом периоду своје владавине обрачунавала са ''мировозрењем''- погледом на свет пољопривредне цивилизације сербске Троје (израђујући“ «питагорејско-платоновску традицију коју је следио и Аристотел, подржавајући теорију гомоцентричних сфера Евдокса Калипа и теорију епицикличности Аполонија из Перга, Хипарха и Птоломеја»), тај се терор инквизиције манијакално обрачунаво са носиоцима Рода и племенских заједница, злочиначки се односила према било каквом другом виду културе, разарајући их изнутра, и уништавајући наслеђено од предака. То траје и данас. Но, Срби, Руси, Белоруси трн су им у оку, вековима, никако не успевају да разбију ту матицу, матицу правоверја. Наша браћа по Роду, из скупнога имена једнога Гота, полихисторика Јорданеса који је наметнуо име заједничко ''Словени'', Словени са Севера, живи су, батргају се, али бојим се...

Дигресије некада трају, али да се вратимо Енглезима који, за њих је то типично, воле да ствари зову, називају, наводе онако како им одговара, а одлично знају да су Срби на овим просторима где данас живе, овде су од памтивека. Знамо то, јер су у Винчи исти Енглези направили депонију, Влашац-град Лепенског Вира су потопили браном на Ђердапу, уз свесрдну помоћ неких Срба, који по мени, за сигурно, то нису. То је био начин, само да се 'СРБИ' којим случајем се не би досетили да су стуб европске културе, да не покажу шта су им преци оставили, да су свеколикој Европи изродили прву и најлепшу цивилизацију икада. Увек су им наравно, били потребнији туристи са чековним књижицама у лажном Стоунхенџу, зашто би им требала тамо некаква Винча, Лепенски Вир и остали 'бакрачи'. Затиру истину и правду, увек и свугде, да би у лондонској ''квадратној'' миљи, без по муке уживали у свим светским плодовима, понајвише златним. Свако јутро, Енглези формирају цену злата на светском нивоу.

Одлично они знају ко су ти 'СЛАВЕНИ' који су дали језик Бугарима којим данас говоре и пишу. Али, тако рећи и изрећи, увек је било 'политички' коректно за англосаконски свет, јер, ко год је од англосаксонске крви, а да је био постављен, на неко важно место, ко год да је био учен, научен и образован да 'види' ствари и свет око себе како ваља и треба, морао је ћутати, радити, и пратити политичку агенду онако, како је била постављана пред њега, и никако другачије, ко год да се усуди да уради супротно, бивао је, бива, и биваће изопштен, то је код њих вековна традиција, да смо се макар по томе угледали на њих, где би се ''налазили'', и ко би Срби, били данас!?

Овај наш горњи случај је очигледан, и пун је англосаксонског комплекса више вредности, они се увек морају препознати као главни носиоци политичких идеја, такође и као духовни носиоци културе, док су сви други унижени патуљци који морају стремити њиховој духовности, политичким идеалима и наметнутим мишљењима. Комплекс Рима, и виђења себе као вишом класом и расом, расом која живи на вишем ступњу, класом изнад свог осталог ''робља''.

Није Бугарска, први пут, као држава настала 1878. године на Берлинском конгресу, и то не без разлога. Тражила је то Царска Русија, чије разлоге Срби знају и препознају. Нешто друго је Лондон 'испод' стола гурао, и тајно прижељкивао, уз прећутну улогу Француске и Аустро-Угарске. Чувена хабсбуршка монархија, своје је прећуткивање наплатила анексијом сербске Босне и Херцеговине, коју су Срби, својим хектолитрима крви и тонама људских костију платили, да се иста монархија, никада више не може уздићи на нивое, на ниво пре те нељудске, и срамотне агресије на сербски род. Срби ће лечити своје ране још деценијама, али да ли ће их икада залечити!?

Стране су се сложиле око успоставе нове државе, но Срби одлично знају за вишевековни бугарски нож иза леђа, и да су Бугари увек били инструмент, оружје у туђим, понајвише англосаксонским рукама, јадан је народ који је оружје у туђим рукама, без да се лати сопственог оружја и часно погине за своју породицу, браћу и отаџбину. Срби се нису смели домоћи Црног мора, а камоли Добруџе Цара Душана Силног. Владање Хумом(Балканом) дати Србима, то би била свеукупна катастрофа за тадашњи западни свет, и у поимању свести тадашњих западних сила. То наравно није био основни и први разлог, не би функционисао без остварења значајнијег, првог разлога, а први, пре првога разлога, био је Лондону од изузетне геостратешке природе и важности. Била му је потребна брана, зид ка Царској Русији да случајно не би преко Србије, изашла на Сиње-Јадранско море, да заједно са Србима, са острва Хвара, не посматра, и срдачно поздравља папу у Ватикану.

Због све видљивијег губитка дугогодишњег геостратешког, војног, и сваке друге врсте, 'партнера', у контроли Хума-Балкана, а то је засигурно било Османско царство, морали су заигради другачије. То су и урадили.

Османско царство у тим годинама било је пред потпуним расулом, са друге стране одигравало је своју 'англосаксонску' ролу, у одбрани Дарданела и Босфора, као кључа у закључаној брави Царске Русије. У тој закључаној брави, у ''Галипољској операцији'' противу Турака, изгинуло је 250 хиљада англосаксонаца, већином са Новог Зеланда и Аустралије. И они су дакле били, оружје у ''туђим'' рукама, све због Лондона и његове краљевске круне. Но циљ је оправдао ''средства'', Босфор и Дарданели од тада имају међународни карактер под домаћом војном контролом и англосаксонцима као супервизорима Златног Рога, док су Турци османлије на Блиском Истоку, након свог пада, изгубили сваку важност, а плен су поделили Енглеска и Француска.

Оно најгоре је тек уследило за Турску и турски народ, након пада Османског царства 1922. године, и године 1923. након успоставе Ататуркове нове Турске под патронатом британске круне, англосаксонци, смело и дипломатски, Турској уводе нови правац културолошког узрастања, по западном принципу променили су им писмо, самим тиме и суштину и корен дотадашњег језика. Служе се италским алфабетом, прилагођеном турском говору и језику и његовом словном, звучном изговарању.

Да се вратимо случају Џефрија Луиса и његовој граматици турског језика, у којој наводи Бугаре да су Турци, пракса му је непромењена, наметање културолошких модела, по матрици и по сваку цену, сви Словени у једно јато, под једним именом, сви језици писма и културе под једним именом, порекло свега проналазе код Грка. Туђиници, туђини на туђој поклоњеној земљи, сви помешани, измешани, културно заостали, слова су преузели од ''свемислећих'' Грка, културу и сву писменост. Док се нису појавили на Хуму, нико ништа није знао о њима, ни ко су ни одакле су, ни одакле долазе. СУЛУДО, ЗАР НЕ!?

Избегавши да наведе право порекло језика и писма којим пишу и говоре Бугари, заменивши га 'славенским' језиком који се на овим просторима увек звао сербским и никако другачије. Историјски и егзактно, Срби су већ били овде на овим просторима, са својим језиком и писмом, када су туркменски Волгари продрли у дубине Хума(Балкана), дакле, да је то тако било како нам нордијско-англосаксонске школе прописују и пишу, данас би Срби говорили турски илити волгаро-турским, а не говоре га никако као што знамо, без обзира што су Волгари раније, а Турци османлије касније, апсолутно владале сербским земљама, добрих 350 година. Срби су ипак остали Срби. Понеки и понегде су преузели њихову веру, али не језик и писмо, сви пишу и говоре сербским језиком и писмом.У сербским земљама их је око 2 милиона, док их у Бугарској је оригиналних Волгара, муслиманске вероисповести око 1,5 милиона, но сви говоре и пишу својим језиком и писмом. Англосаксонцима је у бити туђа неслога, туђом неслогом хране своју националну слогу, али, никоме није до зоре горела, па неће ни њима.

Сумњам, да се данашњи Бугари осећају 'фино' због оваквих речника и граматика са оксфордског института за језике и писма из увек, 'вољеног' им Лондона.

Добро је понекад, када је политичка агенда испоштована, поготову ако се зна разлог коме је и чему је намењена, али овде у овом нашем случају то није случај, јер засигурно није испунила свој циљ, надам се да сами Бугари знају истину о себи, а пре тога надам се, више и знам, да СРБИ о себи самима знају много и да ће знати још много више, но учимо и сазнајемо и даље, што је добро за све нас саме.

Знамо ми СРБИ да је за Енглезе број (0)НУЛА= увек НИШТА, то су наслеђе преузели од Грка(μιδεν= НУЛА,μι - δεν = НЕМА НИШТА, НЕПОСТОЈАЊЕ), за нас СРБЕ је (0)НУЛА= увек НЕШТО, нула је за СРБЕ 'ВАСКРС', циклични круг, почетак из којег све креће, кружи и не зауставља се, нула је исто то, када Мајка Земља кружи око свога чеда званог СУНЦЕ, то је наше исконско наслеђе, наслеђе Лепенског Вира, то је тако, коме се то свиђало или не, није моја ствар.

Текст у фокусу, стране 165, 166 :

''Бугари су Турци; то је језик који их је учинио Славенима ('Славени су их научили језику').''
(тур.)

''Translate into English : (I) Bulgarlar Türktür, bunlari Islàv yapan dildir.''
(енг.)

''The Bulgars are Turkish; it is the language which makes them Slav (‘ them Slav making is-language ‘).''

*

Извор и назив дела :

Наслов : Teach Yourself Turkish
Teach yourself Books
First printed 1953
This impression 1968
Стране : 165, 166
Аутор : Geoffrey Lewis Lewis
Издавач : McKay, 1968
Дужина : 175 страница
Printed in Great Britain for English Universities Press, Ltd., by Richard Clay (The Chaveer Press), Ltd., Bungay, Sufolk, England.
This volume is published in the U.S.A. by David McKay Company lnc., 750 Third Avenue, New York, N.Y. 10017
S.B.N. 340 03 828 5

*

Подаци о аутору књиге : Geoffrey Lewis Lewis CMG FBA (19 June 1920 – 12 February 2008) was an English Professor of the Turkish language at the University of Oxford. He was well known as the author of Teach Yourself Turkish and academic books about Turkish and Turkey.