У Подгорици је одржано вече посвећено Добрици Ерићу у организацији Удружења за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" повереништва за град Подгорицу. Омаж великом песнику казивао је Слободан Чуровић повереник Ћирилице за Подгорицу, велики србски песник и страдалник који је као професор одбио да предаје измишљени "црногорски" језик. О песнику најбоље говоре песници:

Добрица Ерић или пут ка чистом срцу

Пјевљива је ријеч србска што се не смије.
Кад пропјева изистински пјесник и земља опрољећи.
Кад земља Србија ћирилски дише.
Добрица.
Његова биографија је у травкама, у шљивкама плавкама, у мирисницама завичаја, у доловима и прелима.
Он Вас припада свом роду србском.
И мало је ко грлатије, до љубља, до србодарја пјевао мајчици, родници Србијици.
Добрица или пут ка чистом срцу.
Србска послератна поезија изгубила је свог славуја, прегласног у посвећености и служењу Србству, Православљу.
Оне Србије што је ишчилила,
Оне Србије што се бестрагала, да себе не смије.
Србије без војвода и војводича, од србогонаца и србоскојеваца.
Добрица.
Он пјева о оној пркосној Србији, која није за загуб, Србији орадошћеној латици, Србији вјечној.
Читаво дјело је слсито у то сазвучје, у пјесничку химну Србији, пјесничког редова из најотменијег и најнепопустљивијег србског пука, из гружанског веза.
Он што пригрљеник божура бијаше, у миљу намастира, у кондиру сладоточног стиховља и мелемовања косовке дјевојке.
Добрица пуних уста пјесник и вјесник добродушни Србије расањене, жуднице и покајнице.
Добрица добри, Добрица.
Стиховима што су србобранке и србознанке, пред поганим језицима, содомницима новог свјетског поспремка.
Што је усправна Србија у њима оживјела и препознала лице негдање, пред невидицима у ријечи што су крти.
Добрица, широких руку ћирилице, тамјана Србиновог, срца у којем обитава она снага и животност Србије, у гуслама и фрулама, у бербама и мобама, у србојављу, пред прогоницима и злим волшебницима.
Добрица.
Кроз његове пјесме играло се наше дјетињство.
Причесник србских ријечи и ћирилског златокаса.
Пјесник нашег дјетињства и челник нашег најпотреснијег зборства.
Добрица. Ваљани пјевалац, најсрбскији и најпоузданији.
Добрица што не бијаше лакомник на књижевне награде, што постају нагрде, па се услачало, па све исти.Дајте им још награда.
Србство га је вољело.
Приклонимо уво љепоти, нек гргољи пјесма.
Још жуд наша траје.
Не ожеднимо.
Чека нас пјесма.
Добрица.

Ово је скромни дарак Подружнице „Ћирилица“ чији си био водич кроз мутне слике наше србобоље да би прогледали лицем чистим , невјестице ћирилице.
И праштај Добрице недостојној србској дјеци.

Вечерас ти најоданији србски пјесници приносе своје пјесничке тужнице и поноснице.
Најодаданији и најбољи.
Други с вилама одоше у пештере.
Ћирилица чека.
Него има ли лијека?
Како ћемо тек? Срба ни на претек.

Мр Слободан М. Чуровић Апис