Као у сваком рату који је српски народ водио, у последње време, аг-ресори су нажалост, у српском народу имали своје помагаче. Они су по за-вршетку рата настављали да уништавају оно што војници нису уништили. Кренули су оштро и одлучно на све културне садржаје, историју, тради-цију, епску поезију и националну свест а посебно на ћирилицу. Чинили су то широком лепезом: од агресивне забране, како је радио усташки режим Анте Павелића, деклеративне равноправности у поратној Југославији, до симпатичних лингвиста попут академика Ивана Клајна који за ћирилицу тврди да је једнонационално, режимско и писмо које није модерно.

Не вреди говорити о томе колико је лажних тврдњи изнео овим исказом, само нас занима да ли је његово писмо ћирилица? Ако није а сигурно није, да ли има морално право да га тако вређа и сугерише нестанак писма на коме је написано све највредније у српској историји, на коме је сведочио Свети Сава, писма на коме смо културно настали и помоћу кога сведочимо да смо присутни хиљадама година на овим просторима.

Испадне чудно, али из сваког рата, који је водио српски народ, из којег је изашао као поражен, или као победник, ћирилица је увек излазила као пострадала и као поражена страна. Надам се, да из овога, нама наметнутог невидљивог културног рата за очување ћирилице и свеукупне народне свести, ћирилица неће изаћи као губитник јер како рече наш председник Добрица Ерић, мало нас је који је бранимо али за разлику од њих који је нападају ми знамо шта бранимо. Дакле није пресудно колика је сила нападача већ колика је светиња коју бранимо.

УВОД У „ЋИРИЛИЦА У ОЧИМА АГРЕСОРА“

Поштовани пријатељи, драга браћо и сестре помаже Бог, захваљујем што сте дошли

Данас са вама су пук. Др Светозар Радишић

Пук.пилот Милорад Ђошић

Данас на 15 година од агресије НАТО пакта, бомбардовања Србије

говорићемо о тој теми на један други начин, из једног посебног угла на који можда нисте имали прилику да сретнете

* Нећемо о касетним бомбама баченим на градске улице у Нишу

* Нећемо о хиљадама пострадалих и унесрећених и протераних

* О рецимо 252 авио налета на српску престоницу или 151 авио налет на Краљево или Ужице

* Нећемо о неплаћеној ратној одштети мереној милијардама евра

* Нећемо о гажењу повеље УН и гашењу међународног права

Данас говоримо о одбрани културних вредности српског народа, одбрани духовне вертикале, о непрестаном рату који се води ради промене свести и духа нашег народа који хиљадама година води битку за опстанак на овим просторима.

Борба коју сада водимо је невидљива и неравноправна јер у овом рату за очување народне свести и духа, води се борба против медија, филма,музике, наметнутог језика и свеукупне западне културе и новосветског поредка потрошачког друштва против ХОЛИВУДА И АМЕРИЧКОГ СНА.

А први корак је одбрана својим ћириличним писмом, јер ако не верујемо Латинима онда и не пишемо њиховим латинским писмом.

ИВО АНДРИЋ: Притисак на језик.......

 

РЕЧИ УТИЧУ НА ДУШУ И РАЗУМ ЋЕЛИЈЕ

(инсерт из књиге Како мислити – исцељивање информацијама 2)

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

Речи утичу на психу. Информације се поистовећују са речима. Реч има покретачку моћ. Она је садржајнија и моћнија него што се може претпоставити и назрети. У ствари, свако слово има симболично значење.1 Али, слово није само симболичан запис звука људског говора, оно је специфичан квалитет, посебан, први ниво смисла језика.Речи и из њих проистекли језик омогућавају сва космичка дешавања. Без енергијског значаја слова и бројева не би постојао живот. Мисли и емоције су само носиоци информација. Језик је важнији од народа. Без писма и језика народ не постоји. Они спајају људе.

Уосталом, језик ниче из човека, те спаја сва четири кода (програма), који одређују сврху, садржај, квалитет и трајање људског живота. Човек је кодиран биохемијски (записом у молекулу ДНК), енергијски (утицајем звезда и планета у моменту зачећа), записом у души и именом. Руски лингвисти су открили да генетски код, посебно у наизглед непотребних 90 одсто ДНK, следи иста правила као и људски језик. До тог су открића дошли тако што су упоредили правила синтаксе (начин на који се ређају речи у изразима и реченицама), семантике (проучавање значења у језичким облицима) и основна правила граматике. Открили су да базе ДНK следе граматичка правила и да имају своја правила слична онима у језику. То значи да се језици нису случајно појавили него да су програм, односно израз

урођене дезоксирибонуклеинске киселине. Руски биофизичар и молекуларни биолог, Пјотр Гарјајев, и његови колеге, истраживали су и вибрационо понашање ДНK. Открили су да „живи хромозоми подсећају на солитоничко-холографске рачунаре,који користе урођено ласерско зрачење ДНK“.

Информације стварају само бића човекових или већих могућности. Када их ствара човек, то чини из свог, унутрашњег времена повезујући мислима ствари, објекте, догађаје и остала бића у космосу. Космос је при томе простор, а време је део човека. Не постоје ванвремене мисли, нити ванпросторне информације. Стварање је чин повезан са пољем „нулте тачке“, где су меморисане све претходне информације, које прихвата човек подсећањем и уколико их задржи довољно дуго у уму, може да бележењем тока мисли да остане у истом тематском подручју и да тако, условно речено, ствара. Нове информације су могуће само преобличавањем постојећих, а тако се богати укупни потенцијал информација у пољу „нулте тачке“. Тако се Бог самоствара преко ума у душама бића које је створио. Тај напредак умне енергије спречава остварење ентропије и повратак у ништавило, из којег је потекла прва информација обликована у реч. Када би нестале информације, нестали би материја, време и простор, а остала би само енергија – не умна (ништавило – нешто из чега је могуће поновно стварање).