Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је био тајан до 1912. Ствари су преносили поверљиви људи.

 

После Првог светског рата друштвени рад проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио је 60 до 80 деце дневно.

Пододбор у Загребу одржавао је домаћичке течајеве којима је руководила председница и помагао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу радио је на просвећивања жена на селу, одржавао предавања по селима. Пододбор у Урошевцу водио је надзор над Домом Милосрђа у Штимљу. Пододбор у Сплиту поред забавишта имао је и своје обданиште. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу, и зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце .... . (1) Друштво и његови пододбори су сарађивали са осталим женским добротворним друштвима. Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица” које је преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. (2)

Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим војницима. Црква је подигнута 1913. и 1914. Икону Мајке Ангелине израдила је и подарила сликарка Полексија Тодоровић. (3) За време рата Бугари су цркву руинирали, па је друштво „Кнегиња Љубица” приступило обнови. Дом Милосрђа је био на два спрата, и обухватао је две учионице, две спаваће собе и просторије у којима су требали да станују учитељ и свештеник. За изградњу дома све снаге су уложили Одбор друштва „Кнегиња Љубица” заједно са одборима у Косовској Митровици, Урошевцу, Битољу и Загребу. Одбор Госпођа Књегиње Љубице је 1922. одликован орденом Св.Саве III степена. Друштвена застава је била у храму Св. Архангела Михајла у Штимљу.(4) У Загребу је маја 1922. основано друштво “Пододбор Кнегиње Љубице”. Пододбор је приређивао забаве скупљајући новац за Дом Милосрђа. Извели су “Анкету женских удружења”. У анкети биле су заступљење делегаткиње десетак друштава. Председница друштва Олга Кермиц-Пелеш, говорила је о сврси анкете. Друштво је приредило 1.априла социјално просветно вече за Дом Милосрђа. А 22 априла приређен је “Духовни концерат”у православној цркви у Загребу у корист зидања “Светитеља Саве” на Врачару. (5)

После оправке цркве 1923. ударен је камен темељац Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво је отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво је уступило просторије у Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, која је радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течајеви за сеоску омладину. На имању око Дома налазио се виноград, воћњак и градина, који су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања добијали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио министарству пољопривреде и вода и министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. Вода је спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом је имао сопствени бунар. Краљ Александар је дао идеју за изградњу цркве у Штимљу и потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима. (6)

Засебан воз из Београда возио је изасланике важнијих вароши из Југославије на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз је примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. јуна 1923, где је свечано дочекан. Урошевац је био искићен, а народ је дочекао госте најсрдачније, обучен у свечано одело. Јутрење је служио владика призренски Михајло, а око 9 сати придружили су се владика нишки Доситеј и владика Чехословачки Горазд. У 10 сати и 30 минута обилазило се око храма, а затим је одржан помен косовским јунацима уз суделовање Певачког друштва “Мокрањац” из Скопља. По свршеном парастосу владика Доситеј одржао је говор. Одао је признање Друштву Госпођа Књегиње Љубице на труду око подизања храма у знак захвалности Косовским Осветницима. Истакао је : Овај свети храм, који је подигнут на овоме месту, биће свећа за цело Косово. Православни Чехословачки владика Горазд говорио је о Косову Пољу, истичући радост Чехословака, што је Косово освећено. На крају је рекао : свако зло које постигне вас, знајте, да је постигло и нас. А свака радост ваша, она је и наша. Милка Свет. Вуловић била је заједно са подпредседницом друштва Смиљанићком, секретарицом С. Радичевићевом, благајницом Наком Спасић, чланицама Сидом Јовановићевом, Јел. Мутавџићком, Анком Ђуровићком, ... . У свом говору Милка Свет. Вуловић истакла је да је Павле Чемерикић после ослобођења из тамнице дошао у Београд и предложио Одбору Госпођа да обнови цркву у долини Штимљанске речице, у чијој је порти била школа. Одбор Госпођа примио је молбу и почео са радом. Услед албанске побуне радови су обустављени. После ослобођења Г. П. Чемерикић је са сељацима и војском изашао у сусрет престолонаследнику Александру. Александар му је рекао : “ту треба цркву да подигнете”. Одбор Госпођа „Књагиња Љубица” на ванредној седници решио је да на вису “М. Тарабошу” у Штимљу подигне цркву у част и славу “Осветника Косова”. План је израдила архитекта Јелисавета Начић. ... Црква Св. Архангела Михајла је предата владици рашко-призренском, Штимљанима и српско православној школској општини Штимљанској. Говорила је Олга Пелеш, председница Друштва „Кнегиња Љубица” из Загреба. (7) Гуслар Петар Перуновић спевао је пјесму “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову” 15 јуна 1923. (8) Олга Керниц-Пелеш, председница Одбора Друштва „Књагиња Љубица” из Загреба и Софија Фетер Ћук, подпредседница истог одбора, одликоване су орденом Св.Саве IV степена. (9) Одбор госпођа „Кнегиње Љубице” решио је да се у знак признања једна соба у дому Милосрђа у Штимљу назове гђе Милке Вуловивићке, а друга гђице Савке Радичевићеве. (10)

Друштво је прославило 25-годишњицу рада 1924. на Три Јерарха. Уочи прославе у Народном позоришту приказана је свечана представа “Коштане”. На дан прославе Одбор Госпођа присуствовао је архијерејској служби у Саборној цркви у Београду, а затим је одржано благодарење уз чинодејство патријарха. Патријарх је поздравио беседом племенито друштво “Кнегиње Љубице” и захвалио им се на трудољубивом раду на подизању старих задужбина и саграђеној цркви у Штимљу. Патријарх је подарио Одбору икону са својим архијерејским благословом. У кући Наке Спасић одржана је свечана академија. На академији био је присутан патријарх Димитрије, а од стране двора госпођа Хаџићка, као и многи гости, као што јебио генерал Ђура Јосиповић и вицеадмирал Прица. Из Загреба је дошла Софија Фетер-Ћук, а са Косова госпођа Сара Попадић. Свечану академију отворила госпођа Вуловић. Усвом говору је истакла : “Добро нам дошли мили наши Косовски Гости!” Секретар друштва Савка Радичевић у свом говору изнела је све тегобе кроз које је друштво пролазило. Милка Вуловић обдарена је од Хришћанске Заједнице младих људи скупоценом библијом. Прво Београдско Певачко друштво подарило јој је своју повељу у знак признања. (11)

Скупштина Друштва „Кнегиња Љубица” одржана је 16. септембра 1928. у Скопљу. Милка Св. Вуловић отворила је скупштину у сали Просветног дома. У свом извештају Милка Св. Вуловић истакла је да је правац друштва религиозни хумани и национални. Друштво је помагало подизање цркава. Била је образована културна секција од госпођица из Београда. Секција је радила на на просвећивању народа и подизању цркава. Друштво је имало у Штимљу Дом Милосрђа, св. Архангела Михаила и велико имање, све у вредности око 4 милиона динара. После извештаја Одбора госпођица, на дневном реду су били извештаји свих пододбора из Југославије. Први је свој извештај читала Анђа Ристић, председница пододбора из Скопља. Затим је следио извештај из Ниша, чији је пододбор бројао 200 чланова. После је говорила Катица Прица из Сиња. У Панчеву је било 523 чланице. Пододбор у Краљеву имао је 111 чланова. У Урошевцу одбор је подизао цркву. Одбор у Качанику спремао се да подигне цркву. Пододбор је од Обласног Одбора у Скопљу добио 30.000 динара. Читани су извештаји из Ћуприје, Параћина, Струмице, Алексинца, Загреба, Јагодине и Скобаља. Наталија Смиљанић истакла јр да би сви пододбори требали зидати своје домове заједно са женском народном заједницом. На скупштини је акламацијом изгласано поверење старој управи на челу са Милком Свет. Вуловић. Сутрадан су све учеснице скупштине отпутовале преко Битоља за Охрид, а оданде за Штимље. (12)

Патријарх Димитрије је 1928. обишао Пећку Патријаршију, Косовску Митровицу, Приштину и Грачаницу. Посетио је 28. септембра 1928. Дом Милосрђа у Штимљу. Патријарх је одсео у краљевом одељењу у Дому. Сазнавши за посету народ се скупио и дочекао патријарха у Дому Милосрђа. Патријарх је примио председника са управитељем школе и свим наставницима. Распитао се како народ у том крају живи, каква је била жетва, како је са здрављем и уопште о свему. Сутрадан је патријарх служио јутрење и архијерејску службу у цркви Светог Арх. Михајла. Иако је био радни дан , народ је у свечаном оделу дошао у цркву да види први пут у животу, да на Косову у Штимљу служи службу патријарх уз 5 свештеника. После службе патријарх је одржао говор у коме је истакао да је под старе дане дошао да обиђе Косово, и на њему цркву Светог Арх. Михајла. Том приликом је похвалио рад гђе Вуловић на челу одбора Кнегиње Љубице и на њиховом заузимању око подизања храма и дома. Патријарх је обишао насељенике из Црне Горе, интересовао се како су са жетвом, стоком ... . Патријарх се у Дому Милосрђа састао са домаћинима из Штимља и распитивао се о задругарству. Одговорили су му да има једна задруга у близини која је имала 87 чланова. У разговору је истакао да није био син сељака, његов отац је био занатлија, али се интересовао за пољопривреду. Кад је био у Нишу читао је пољопривредне књиге и почео да калеми крушку. Бавио се и пчеларством. Препоручио је домаћинима да своју децу после свршене школе дају у пољопривредне школе, а ако неки од њих то не буде могао, требао је да деци купи пољопривредне књиге. Препоручио је штедњу. Похвалио је рад гђе Вуловић, председнице Друштва Кнегиње Љубице, и рекао да Косовци треба да буду захвални што имају у својој средини овакву просветницу, а исто тако и цео одбор Кнегиње Љубице. Патријарх је обишао цркву и у дому сва одељења и домаћинске курсеве. Дому је дао као помоћ 2.000 динара. Патријарх је у цркви разгледао уметничке иконе које је израдио Предић и иконе које је израдио монах Момчиловић из Старог Ковина. У цркви се налазила споменица свих хероја који су дали своје животе за ослобођење и уједињење. Њихова имена су се помињала и читала приликом помена који се држао сваке године на Видовдан. Патријарх је из Штимља наставио пут за Урошевац. (13)

Милка Св. Вуловић посетила је Ораховац 31. октобра 1928. и са пододбором Друштва договорила да подигну Дом Милосрђа у Ораховцу. Отпутивала је у Косовску Митровицу, да прими Дом Светог Саве. (14)

На сахрани краља Александра 1934. из Друштва „Кнегиња Љубица” биле су Милка Св. Вуловић, учитељица Савка Радичевић, као и девојке из Одбора Госпођица Друштва „Кнегиња Љубица” Радмила Пећић, Оливера Бајић, Рушка Дамјановић и Магдалена Вујичић.

Другу спомен-цркву Друштво је подигло на Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима који су пали у ратовима од 1876-1918. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква” на Делиграду. Одбор госпођица из Београда прикупио је 60.000 динара. План за градњу цркве израдио је бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу.

Друштво је помагало сиротињу у свим крајевима Југославије, шаљући преко својих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекрајале и шиле. Друштво је слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за Руску цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво је награђено 1937. за свој културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља са 10.000 динара. У великој дворани Коларчевог универзитета у Београду 7 маја 1939. прослављена је четрдесетогодишњица од оснивања друштва. (15)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” основан у Скопљу 1921, проширио је делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926, у Приштини 1928. Пододбори друштва „Кнегиња Љубица” имали су 200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханријеву. У Приштини је пододбор имао свој дом. (16)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештају 1939. навео је да је за сељанке одржао 15 течајева, у својој згради. Њихов циљ био је одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало је 14 деце из основне школе. Свако јутро су добијали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор је помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао је упис својих штиченика у занатску школу, а два дечака упутио је у Дом милосрђа у Штимљу. (17) Друштво „Кнегиња Љубица” приредило је своју приредбу 1935. у просторијама Ауто-клуба у Београду.

Председница друштва „Књегиња Љубица” Нака Спасић сарађивала је са друштвима као што су били Црвени крст, Савез сокола, ... . У својој кући у Београду примала је делегације чланица друштава „Књегиња Љубица” из унутрашњости.

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (18) Добротворна женска друштва учествовала су у соколским прославама Дана Уједињења у Београду. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима. У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (19) Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, ... . (20)

Јубилеј Соколског друштва у Приштини прослављен је 22. октобра 1939. На тај дан 1912. Приштина је ослобођена од Турака. У очи прославе приређена је свечана соколска бакљада, са војном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. (21)

Пре Другог светског рата у краљевини Југославији радила су бројна женска добротворна друштва. Друштво „Књегиња Љубица” је основано 1899, пре балканских ратова да би помагало цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Ствари су преносили поверљиви људи. Рад Друштва је био тајан до 1912. После Првог светског рата наставило је свој рад. Рад друштва проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Подигло је цркву и Дом Милосрђа у Штимљу. „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” радила су и заједно са соколским и осталим националним друштвима. Друштво „Књегиња Љубица” деловало је до Априлског рата 1941.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

1. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;

3. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

4. “Велики добротвори “Српског Косова”, “Српско Косово”, Скопље, 15 Мај 1923, бр. 10, стр. 8,

5. “Пододбор друштва Кнегиње Љубице у Загребу”, “Српско Косово”, Скопље, 15 јуна 1923, бр. 12, стр. 14;

6. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

7. “Сјајна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”, “Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;

8. Петар Перуновић, “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1.фебруара 1924, бр. 3, стр. 6-8;

9. „Одликовања”, „Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 14;

10. „Косовски Гласник”, „Српско Косово”, Скопље, 15 марта 1924, бр. 5 и 6, стр. 28;

11. „ Прослава двадесет-петогодишњице Одбора Гђа “Кнегиње Љубице” у Београду”, „Српско Косово”, Скопље, 1. априла 1924, бр. 7, стр.8,9;

12. С.Д, „Скупштина великих жена срп. Народа у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. октобра 1928. Год, бр. 20, стр. 15, 16;

13. Стојимир С. Пејић, „Њ. Светлост Срп. Патријарх у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1. новембра 1928 год, бр. 21, стр. 3,4;

14. „Дом Милосрђа у Ораховцу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. новембра 1928, бр. 22, стр. 15;

15. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;

16. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април 1938, бр. 4, стр. 33, 34;

17. „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Лесковац”, стр. 7; „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;

18. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;

19. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;

20. „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;

21. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;